Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Aleksandar Tomašević
Marija Dragojlović
Leon Koen
Milanko Mandić
Milena Pavlović Barili
Stojan Aralica
Jugoslav Ocokoljić
Biljana Đurđević
Ljubica Sokić Cuca
Zora Petrović
Stojan Ćelić
Autor: Irina Subotić (1941)
Odavno je za Stojana Ćelića rečeno da je pronašao dragocen sklad izmedju ličnog, profesionalnog i javnog angažmana, da je bio prometejska ličnost, opčinjena idejom integralnosti, i da je, kao retko koji umetnik, nastojao da sačuva u isti mah prestiž klasičnog slikarskog postupka i vrednost kontemplacije. Njegov celokupni umetnički opus, njegovo slikarstvo i grafika, crtež, pastel, tapiserija ili mozaik svedoci su jedne ogromne, divovske stvaralačke snage stopljene u jedinstvenu likovnu misao koja je punim dahom tragala za postojanim vezama prirode i čovekove misli, njegovog senzibiliteta i doživljaja sveta.
Smireni kreativni put Stojana Ćelića ulivao je poverenje: činilo se da njegovu postojanost ništa, i niko, ne može da ugrozi; da će trajati večno i da će pronalaziti uvek adekvatne načine prenošenja životnih pulsacija u vizuelne matrice. Za njega bi se mogla upotrebiti postmodernistička floskula o ponavljanjima sa razlikama jer je njegova umetnost ponavljala uzore nadjene u prirodi, ali uvek provučene kroz lično vidjenje, kroz transmisiju mašte, kroz formalne evolutivne faze krajnje senzibilizovanih ali i racionalnih rešenja. U njegovom formalno apstraktnom opusu zadržana je sugestija realnih prostornih odnosa, naizgled ohladjenih, u velikoj meri geometrizovanih površina sa zapisima krajnje lične artikulacije, poput seizmografa njegovog temperamenta.
Stojan Ćelić je bio profesor koji je i svojim delom i svojom ličnošću ostavio dubokog traga na generacije svojih studenata. Kao da medju njima nije bilo izuzetaka: ili su se vinuli u visine svetskih dostignuća, zahvaljujući, izmedju ostalog, slobodi u kojoj su bili odgajani, ili su ostali verni njegovim poukama koje je on - sa malo reči i gesta, a sa mnogo značenja i ubedljivosti - prenosio mladjim pokolenjima.
Sjajan umetnik, Stojan Ćelić je bio istovremeno i autentični mislilac, kritičar i pisac dubokih pogleda i ozbiljnih formulacija. Izmedju ostalog, njegovom zaslugom je pokrenut časopis Umetnost za koji je angažovao i najuticajnije kritičare i najmladje generacije istoričara umetnosti, očinski stimulišući njihove prve, nesigurne početke. Pri tome, akribičan do kraja, on i za svoje tekstove kaže u jednom intervjuu da »rasudna moć zavisi od sposobnosti da se delo misli u svim svojim projekcijama. Konačno, svi moji sudovi krhki su i podložni reviziji, bar toliko koliko su bili sudovi koje sam ocenjivao ponovo ocenjujući ocenjena dela«.
Pripadao je vremenu u kojem se verovalo da umetnost ima veliku moralnu ulogu i odgovornost i on je, kao stameni stožer, toga bio ne samo svestan već je tu ulogu umetnosti naglašavao i svojim angažovanjem davao primer. Verovao je nepokolebljivo u smisao angažovanja, u čovekovu reč i gest, u svetle primere koje treba slediti da bi ovaj ludi, ludi svet bio bolji i lepši. Nije doživeo takvu satisfakciju. Naprotiv.
Kada je poslednjeg dana meseca aprila 1992.godine otišao, tako neočekivano i nepravedno rano, hteli smo da poverujemo da je u večnu tišinu pobegao od eksplozija koje su u tom času već zapljusnule njegovu rodnu Bosnu i celu tadašnju Jugoslaviju u raspadu. Bez utehe i pokrića, odlazak Stojana Ćelića pre deset godina ostavio je veliku mučninu: svet nikako nije postao plemenitiji iako je on to tako usrdno želeo. I umetnost kojoj je pripadao dobila je nov i drukčiji uzlet. Možda bi širinom svoga bića on imao razumevanja za te promene, za svoje duhovne i moralne naslednike, one brojne mlade umetnike koji se u svom stvaralaštvu napajaju životnim podacima i tako čine pravu sponu izmedju umetnosti i egzistencije, što i jeste bio Stojanov lični i kreativni stav.
Irina Subotić
Datum objavljivanja: