Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Selena Tabaković
Milan Tucović
Biljana Cincarević
Vladislav Titelbah
Paja Jovanović
Ljubo Babić
Ljubomir Aleksandrović
Ivana Stojaković
Milica Bešević
Miroslav Karić
Sličan senzibilitet različitih tehnika
Mogu li dve različite slikarske tehnike biti komplementarne, mogu li jedna drugu obogaćivati, dopunjavati, nadogradjivati! Jasno je da se radi o retoričkom pitanju, a izložba akademskog slikara-grafičara Rajka Kovačevića i slikarke Ane Nešić samo potvrdjuje da naizgled nespojive slikarske tehnike mogu delovati kao celina. Ne samo tematski, nego i emotivno, koloritno, skladno u medjusobnom odnosu i u odnosu izmedju subjekta i materije.
Predstavnik poznate beogradske grafičke škole Rajko Kovačević, držeći se starih, pa i drevnih tehnika (suva igla, bakropis), posle jedne faze u kojoj se bavio prevashodno ženskim portretom, dovodi u ovom ciklusu vezanom inspirativno za čuveni venecijanski karneval grafičku sliku do prave slikarske grafike, do likovnog izraza koji nije prevashodno svojstven grafici, već klasičnom slikarstvu, odnosno crtežu. Oćigledno umetničko nadahnuće i oduševljenje temom karnevalske slobode i prerušavanja, prividnog stvaranja drugog identiteta, doprinosi da Rajko Kovačević stvara sliku koja gubi ponešto od klasične grafike i dobija na minucioznosti klasičnog crteža i na prozračnosti i lepršavosti akvarela.
U vreme agresivnog i sveopšteg prisustva računarske grafike, Rajko Kovačević nam na najbolji način dokazuje da je računar ipak mašina, a da su ljudski duh, invencija i umeće i dalje nedokučivi predeli ljudskog uma koje nove tehnologije ne mogu ne samo potisnuti, nego ih ne mogu ni dostići, bar kada je u pitanju kreativnost.
U takvu vizuru skoro sasvim prirodno, ali za posmatrača neočekivano, uklapaju se slike Ane Nešić. Njeni pasteli, koji, bar prema laičkom mišljenju, ne bi trebalo da se odlikuju prelamanjem svetlosti, sadrže i prelamanje svetlosti, i intenzivne pastelne boje bogatog kolorita, bogatih oblika i vibracija. Njene maske ili oslikavanja lica ne zaostaju za maštovitim maskama venecijanskih karnevalskih majstora koji se time bave decenijama, koristeći viševekovno nasledje. Ako u vreme karnevala svratite u Veneciju, ne morate imati pripremljen kostim i masku. Iskusni karnevalski slikari oslikaže vam lice i dobićete sasvim drugačiji izgled i identitet.
Oslikavanje lica i karnevalskih maski Ana Nešić obavlja sa manje iskutsva i rutine od venecijanskih majstora zanata, ali zato sa više emocija i izražajnosti. Kao i kod grafika Rajka Kovačevića, i ovde se ogledaju ljubav, strast, razočaranja, zanos, lepota unutarnjeg osećanja drugačijeg, oslobodjenog ega. Tako jednu od najpoznatijih, ne tako starih, suvih tehnika, Ana Nešić dovodi do likovnog izražaja bliskog ulju na platnu i, čak, bliskog hiperrealizmu (u kompoziciji kostimirane devojke i mladića, na primer). Zato se slike Rajka Kovačevića i Ane Nešić mogu smatrati poetizovanom, emocijama prožetom inkarnacijom, ili prezentacijom i nadgradnjom venecijanskog karnevala koji je vekovima isti, a poslednjih godina se, zarad turizma i sveprisutnog profita, pretvara u raznorodnu, raznim sadržajima prenatrpanu manifestaciju.
Izložba Rajka Kovačevića i Ane Nešić vraća festival njegovim izvorištima i njegovim pocecima. Jer, karneval nije bio svojim korenima turisticka manifestacija, nego manifestacija koja je oslobadala duh i mastu stanovnika Venecije, koja je slavila pravo svake ličnosti na slobodu i izražavanje svog pravog, ili svog drugog ja, što se u strogoj Mletačkoj republici nekada - osim ispod maske koja je i najskromnije vlasnike oslobadjala stega i zakona i davala im hrabrost da bar u vreme ala budu rasklasni, porocni, slobodni telom i duhom. Ako bih, kao pisac, pokušao da pronadjem neku paralelu izmedu književnosti i slikarstva, onda bi se Rajkove slike-grafike mogle porediti sa sonetima, koji su takodje stara forma sa strogo definisanim obicima i sredstvima izražavanja, ali zato i najminucioznija i najzahtevnija kada je umetnički "zanat" u pitanju. Pasteli Ane Nešić, mada deluju naglašenije i snažnije, već i po zakonitostima tehnike pastela, ipak bi se mogli porediti sa slobodnije rimovanim katrenima, gde umesto rime ima i anafora i epifora. U svakom slučaju - sa lirikom većeg intenziteta i veće versifikacijske slobode.
Zajedno, ove slike čine celinu, medjusobno se prožimajući i dopunjujući, čineći da nam bar na trenutak, dok ih razgledamo, budu ono što je Ežen Delakroa smatrao da likovne umetnosti treba da budu: praznik za oči.
Slobodan Žikić, književnik
Datum objavljivanja: