...ostavljeni fotoaparat, kao zalog

za budućnost . . . on je ostao

ona je otišla . . . .htela je

da uđe u moju dušu,da joj

otvorim srce, i onda je pobegla . . .

kada sam krenuo da prosipam laž i

prljavštinu, i svu boleštiju

srca mog . . . ko to može da podnese?!

Meni je muka od samoga sebe

PORTRET ČOVEKA

Zašto crtam ljude?!

Zašto crtam „baš TE ljude“?!!

. . . zato što ih volim . . . zato što volim ljude . . .

. . . u pitanju je razumevanje čoveka,njegove boli,njegove muke,njegove radosti,njegove težine . . .

u pitanju je saosećanje sa njim,mogućnost da podeliš teret duše,da ga se čovek oslobodi kroz poverenje i

veru prema tebi,da ti se „otvori“,da dušu olakša,i da ti to prepoznaš i plačeš zajedno sa njim i da tuguješ

zajedno sa njim,i da se raduješ i veseliš i propadaš i bežiš,i da si nervozan i bolestan,i da si ogorčen i bu-

dalast . . . da si površan i blesav,i da si uštogljen i krut . . . da saosećaš i deliš sva njegova osećanja i sve

njegove misli,da ljubiš njegovu dušu i njegovu muku,i njegovu bolest . . . to je portret!

Zato crtam ljude . . . zato što ih volim; . . . zato što pomažem i sebi i njima,zato što stvaramo ljubav,to je

pažnja.

. . . likovi na papiru su različiti,kao i ljudi pred njim . . . U zavisnosti šta čovek nosi u sebi,takav bi i moj

način izražavanja trebalo da bude:mir sa mirom,nemir sa nemirom . . . ja sam odraz tog čoveka,u stvari

crtež je odraz tog čoveka;a ja sam kanal,ja sam ventil,ja sam put i provodnik do njega . . .

. . . ja sam oruđe i sredstvo i treba da budem čist!Čistih misli i čiste duše,čistog srca i obraza . . .

Moje misli moraju da budu čiste,jer ja ne slikam sebe!Ja slikam drugog i novog čoveka,moji problemi

nisu njegovi;i ja nisam tu zbog sebe,nego zbog čoveka koga crtam!!!

„Likovi na papiru koji liče jedan na drugog“

. . . o takvim ljudima je nepotrebno trošiti reči i misli . . . njihova sujeta im daje veru da rade

druge ljude,ali ih oni ne vide,jer ih ne osećaju i ne saosećaju sa njima . . . oni samo sebe vide

. . . i o njima ne treba razmišljati . . . njihov uspeh je neuspeh svega . . .

. . . ljudi prolaze,vremena se menjaju . . .

Nije čovek zver . . .

. . . crtež je odraz čoveka,vremena i koliko mu se prepuštamo . . .Čovek je jači od vremena.

Nije čovek odraz vremena,ali može da bude,zavisno koliko mu se prepustio . . .

Nisu ljudi isti i ne može „stil vremena“ da izjednačava ljude,kao:vreme je teško,oštro,ljudi se ubijaju i bla,bla,bla, i onda su svi naslikani likovi takvi sa malim

izmenama crta lica;ne zadire se u karakter čoveka,da je on izraz nečeg Višeg,nekog mira:da može da ga nosi u sebi . . .

Hoću da moj crtež nosi i vreme današnje,sa nekim osobenostima koje prepoznajem na svakom čoveku...i koje ih ima;ali hoću i da čovek nosi odraz univerzalnog,što ga izjedanačava sa svim ljudima od postanka sveta . . . Još uvek čovek nosi u sebi tu iskru života(datu mu od Boga) . . . Hoću da prepoznam mir u nekom čoveku,i da taj mir i sa papira zrači;hoću da vidim i uzrok nemiru i da ga otkrijem....pa, nije to samo prepisivanje . . .

02.02.2006.

O KARAKTERU . . .

. . . u ateljeu:

To se samo tako kaže,ali nema snagu prošlih vremena i prošlih ljudi . . .ovo je kao neka ostava i utočište,kao „ sklonište za beg“ . . . kao da čitav život bežim od nekog . . . od sebe ?!?

. . . koja mi je misao danas došla u autobusu? Da,misao o „karakteru“. . . U „Portretu čoveka“, bavim se karakterom,onim što i čini portret portretom,suštinom svakog čoveka . . .a,to je da ti se pričini da je „kao živ“ i da je „kao on“ . . . naravno da je sve to laž i imitacija i pokušaj,kao i svaka umetnost . . .ali to je „moj pokušaj“.

Karakter kao suština čoveka,ono što ga čini takvim i kao takvim različitim od drugih . . u njemu su nataložene godine,dešavanja,borba i okruženje . . . želje i misli . . . i naravno da ništa nije istinito (kao ni svaka umetnost),već je sve to samo pokušaj . . .

Zašto crteži?

Pa i crtež jeste osnova bavljenja slikarstvom,vajarstvom,grafikom,crtanim filmom,stripom,...ili bi tako trebalo da bude ili se to već toliko ponavlja da je usled silnih pobuna unutar „umetnosti“ izgubio značaj i postao: „ko šta hoće i ko šta voli“ . . .(?!?), kako god,za mene crtež jeste osnova i suština bavljenja svim ovim mojim „pokušajima“, i sa takvim značenjem, najnormalnije je da se njime izražavam kada pokušavam da rešim suštinu ljudskog bića( u dve dimenzije,na papiru). A sad: zašto baš papir? Ili,zašto baš dve dimenzije? Ili,zašto baš te dimenzije? Ili,zašto baš te olovke? . . . Zašto? . . . Zašto? . . .Zašto? . . . ,tome „zašto“ nema kraja . . .a i šta vas briga, (u suštini), slikarstvo „za mene“nije raščlanjivanje i traženje uzroka . . .

I uvek je potrebno naglašavati „za mene“,jer danas, svaki je čovek „individua“ i ljudi su duboko ubeđeni da svaki čovek,svojim bavljenjem i življenjem stvara nešto novo,i kao takav svako ima mogućnost stvaranja i življenja i novog načina i stila crtanja i slikanja . . .Svakom je sve dozvoljeno,što bi se reklo . . . („ . . .ali me sve ne izgrađuje . . .“N.Z.).

I uz pomoć „sveopšte slobode“ misli i života i izraza,ja sam se usudio da sa svojim „slobodnim izrazom i mišlju“ , pokušam da magistriram na F.L.U. u Beogradu na odseku za slikarstvo i to crtežom!!!Što bi rekao jedan asistent sa istog fakulteta:“ . . .čitao sam onaj tvoj esej . . . šta onaj priča,ti se raspričao . . .“,očigledno ne znam na koji način bih trebalo nešto da radim, ( a i ne želim da znam,jer je to kalupljenje i jedna dosada i mrtvilo i čamotinja i potpadanje pod tuđ uticaj . . . a to je za slabe i one koji nisu talentovani, i koji su se svojim rođenjem predali, a ne još i slikarstvom da se bave! A ja nisam takav,niti želim da budem! A najmanje poltron nečiji, i hvala Bogu što me štiti od toga na pravi način . . .), za razliku od velike većine mojih kolega,koji i nemaju svoju glavu a uporno teže da izmisle novu,neka hvala . . .

. . . kao što rekoh:crtežom da magistriram na slikarstvu . . .

Odbrana:

. . . ovo su crteži rađeni u poslednje četiri godine,namenski(da budu u jednom paketu). Znači, kao takvi nemaju značenje skice ili predloška,oni su „sami za sebe“ i „sami sebi dovoljni“ . . .(jadni su oni koji to ne vide . . . )

Mogao sam da se bavim dokazivanjem o njihovom „bogatstvu“, izvođenjem detalja,čime niko od vas ne bi ni pomislio da je to crtež,a ne slika . . . Suština je u jednom:u pristupu! Nema razlike između slike i crteža,u njegovom konačnom ishodu! Svaki materijal je bogatstvo za sebe i stvar je sposobnosti onog ko njime barata,(na koji način,sa kojom voljom i snagom i talentom). Tako da za mene crtež nema podređen značaj u odnosu na sliku,(pre bih rekao da ima nadređen značaj u odnosu na sliku) . . . a i slikarstvo,crtež,grafika,vajarstvo za mene nema nikakvo značenje . . . i razlike u tome su nepotrebne i glupe . . . za mene to sve jeste isto,samo su materijali različiti,a veština se stiče talentom,upornošću i radom,tako da nikakav materijal nije problem . . . suština je u crtežu!!!To uporno naglašavam . . . i zbog toga se njime i bavim,jer tražim suštinu!!!

Za mene crtanje i slikanje nije beleženje i izbacivanje stanja u kom se nalazim(ima i toga,ali to je deo,trenutak u životu . . . ),ono je način života i time utiče na svaki aspekt mog života . . . „Ja moram uvek da budem spreman!“ Shvatiti sebe kao nešto beznačajno(to je suština),kao nekog potpuno nevažnog,kome je „neko dao“ mogućnost vernog beleženja onog što vidi ( verujte mi da je užasno malo ljudi kojima je data ta mogućnost ),većina dolazi do jednog stepenika u tome,koji je mnogo nisko i to svojom tvrdoglavošću,radom i trudom.Ali je nizak taj stepenik i dostignuća su osrednja i svima dostupna i veličanjem takvih dostignuća stvara se zabluda kako je svima sve dopušteno i da svako sve može,a ne može!!!!I to je suština!!!!!Nismo svi isti!!!!Kada ćete to naučiti,ljudi?Treba poštovati razlike i ljude kojima je „nešto dato“ . . . jer,u stvari nikome ništa nije „dato“ radi uživanja i blagostanja,NE!Nego radi življenja i dostizanja života!!! Bezvezne su priče o umetnicima kao nadarenim ljudima,kao srećnim ljudima,kao uspešnim ljudima . . . to je bez veze . . . i to je laž!!! „ . . . kome je mnogo dato od njega će se mnogo i tražiti . . .“ N.Z.

Umetnost je odricanje,a ne sticanje bogatstva...možda slave,ali ne u smislu novca već u smislu postojanja: „čulo se ...“

Umetnik nema materijalne koristi,on je „u minusu“ i tu je veličina . . .Lako je slikati kada ti je pun stomak ( ili bar većina misli tako ),ali tu je baš pogreška . . . Nemoguće je slikati kada ti je pun stomak!!! Toga čovek koji se bavi slikarstvom mora da bude svestan,i da sudi i po tome o svom radu i delu . . . Tako da priče o siromaštvu i nemanju šta da jedu,nekih „naših“ umetnika iz prošlosti jesu „priče za malu decu“,a naročito ona o dvojici koji ubijaju golubove, da bi se prehranili njihovom supom . . . koja je veličina u tome?!? Za mene nikakva . . .

Slikarstvo je muka i tu muku treba poštovati . . . Slikarstvo je istina i sa njom se treba boriti . . . Slikarstvo je suština i ka njoj treba težiti . . .

Slikarstvo je život!!!Kako živiš tako i slikaš!!!Kako misliš tako i živiš!!!Kako misliš tako i slikaš . . .

. . . znači: slikarstvo jeste jedno odricanje,a nije nikakvo blagostanje i uživanje . . . to je jedan trud i jedna borba koja traje dok si živ . . .

Ja se bavim čovekom(uvek),pokušajem da razumem,da osetim,da saosetim,da se poistovetim . . . Pokušajem „da zabeležim“ čoveka u datom trenutku . . .pokušajem . . . ne znam smisao toga,ali ne znam ni smisao mog talenta,pa opet kada radim pronalazim rešenja i Nebo se razvedrava i smisao se negde belasa u daljini . . . Suština je u postojanju,večnom . . . tebe kao takvog i u prihvatanju sebe kao takvog . . . Moja suština jeste crtež i ja težim toj suštini i kroz „Portret čoveka“ i njegov karakter . . .

Karakter kao davno zaboravljen,kao nevažan,kao nešto što svi možemo . . . karakter kao nešto neuhvatljivo . . . opet bih naglasio(jer sam o tome već pisao u svom seminarskom radu „LUPETANJE“ (s osvrtom na delo Jean Michel-a Basquiat-a i Андрејa Рубљова)), da karakter nisu samo crte nečijeg lica i odnosi veličina na nečijem telu.U brojkama nema suštine,njima se izvode pravila i srce se hladi i čovek postaje kamen:ima visinu,težinu,širinu . . . meru!!!ČOVEK NIJE MERA!!!ČOVEK NIJE ZAPREMINA!!!( „Zapremina tela nije dovoljna . . .“ Darkwood Dub),jeste i to,ali nije samo to . . .A šta je čovek?!? . . . čovek je i misao ( i najvećim delom je to ),jer ga ta misao i ideja dalje oblikuju i njegove „dimenzije i mere“ . . . Tako da je preplitko govoriti o karakteru kao odnosu veličina na nečijem telu ili licu . . . Jadno je to srozavanje čoveka . . .

„ Karakter je ono što čoveka čini različitim od drugih ljudi.“(F.M.Dostojevski) . . . za mene najbliža definicija ovog „umetničkog pojma“ . . . sa kojom se slažem i koju bih voleo da dočaram na papiru sa onom snagom sa kojom su karakterni likovi u delima F.M.Dostojevskog . . . A to je sigurno samo pokušaj . . .

05.02.2006.

O karakteru.......šta da kažem?Pravim se pametan i previše....šta ja znam o tome????!!!

Pokušavam tamo nekog da nacrtam a to ne liči ni na koga ,toliko daleko od stvarnog čoveka....a još i loše ukomponovan....Pa koje su moje vrednosti u tome?To što nacrtani likovi ne liče jedan na drugog?Jel to „moj karakter“????!!!!Tela su im u „polusvetu“,ni nacrtana,ni ne nacrtana....Zašto ih onda crtam ?Da bih „opčinjavao“nekog svojom veštinom???I ta priča o mom talentu jeste jedna obična glupost,najveći talenat mi je taj da vidim kako nemam pojma!!!!Nešto fali,nešto fali,nešto fali,.....i kao da će uvek nešto da fali.

Bojana,moj treći model,nije zadovoljna....tehnički da,ali kaže da to nije ona....ja mislim baš suprotno....Učinilo mi se da sam je baš „skinuo“,i još svašta mi se učinilo,što bih da potisnem....Iskušenje??????!!!!!?????Kako prevazići to stanje,koje mi je bilo normalno i traženo i željeno,ne tako daleko u prošlosti?Kako pobeći od toga???Ili još bolje:kako ga pobediti?

Usredsređen sam na glavu,sve ostalo zanemarim...i šake i telo,u grudi ne smem da gledam....ja ovim proveravam sebe.....danas mi nije bilo svejedno...ali sve je to samo jedna igra,u kojoj se i ja koprcam........naravno da ničeg nije bilo,ni blizu...ali misli opasne su se pojavljivale u mojoj glavi....Kao da sam video njenu pravu veličinu,njenu pravu snagu,koje ni ona nije svesna,već se stalno krije iza neke „dopadljivosti“ i „šarmantnosti“,za šta sam pokušao da joj objasnim kao „površnosti“....ali nisam uspeo,što nije ni bitno.Bitno je da nisam zadovoljan urađenim,da mi fali....ni sa prošlim nisam....te glave jesu priča za sebe,ali njihove figure su jadne!Ne urađene i ne odrađene, „na pola puta“....Šta da kažem,sem da nisam zadovoljan?

Taj svaki čovek koga crtam....ne znam da li su njene misli prolazile kroz moju glavu ili sam ja mislio šta sam hteo?Ako je tako, verujem da je i ona mislila slično,a ako je tako onda može da bude problema...jer osećam energiju koja može da ponese,kao kod Marine.Samo sad je osećam i kod nje...ili je to ta želja za življenjem,da se probaju razne stvari? Pa sam ja, kao slikar i onako podložan tome,zbog nestalnosti i nepostojanosti?.....pa neće baš tako da ide...možemo da se smejemo i možemo da budemo veliki prijatelji i to je velika stvar!Nikakve želje i strasti i skrivene misli ne želim u svojoj glavi...jer me čine teškim i zabrinutim...a to mi ne treba i nikome ne treba.

Kod Bojane,drugog mog modela, osetio sam težinu,koja je proizvod ili moje prethodne večeri i „vođenja ljubavi“ sa Jelenom ili je to njena sopstvena težina,jer jeste teška i bila mi je prava muka dok sam je crtao....i danas sam se pitao:šta mi sve ovo treba?Nekako mi je teško i stalno se pitam,čemu to?To je maltretiranje i ljudi i sebe,i svega oko sebe?Pa ko danas ima vremena da sedi pet sati i pozira nekom za neki crtež na papiru?Ali očigledno ima ljudi kojima to nije problem...ali ne znam zašto im to nije problem.....To nije u skladu sa vremenom,ili je današnjem čoveku potrebno „novo-staro“ vreme,davno izgubljeno i zaboravljeno?I dalje čovek čezne i žudi za mirom?............ne znam.Možda sam im simpatičan?Ali šta tu ima simpatično?Ili im je možda dosadno u životu pa bi sve da probaju u životu što im se nudi?............to mi nekako deluje najnormalnije........ A Bojan,moj prvi model, „Boda“...telo je u katastrofi,takođe.....crvena trenerka ili jakna,ne znam ni šta je....potpuno bez veze...šaka nema nigde...kao ni na prethodna dva portreta...NEMA ŠAKA!!!On je bar „pozitivan“,vedar nekako.... .....nekako sam najzadovoljniji sa Bojanom,trećim modelom i kao da je to neki put kojim bi trebalo da idem.......Boda je mlad i u fazonu:Srbija!Srbija!Nema mržnje ali je na putu da se pokvari....Bojana,drugi model je najiskvarenija i najnamučenija,...puši...pije..ne prođe dan bez piva...takav čovek ne može da bude lak,niti njegov portret može da bude veseo....ta potreba je proizvod nezadovoljstva nečim,neke zabrinutosti....nekog jada i ogorčenosti...neke težine,a to sve je nesreća i tu nema mira ni spokoja,niti lakog i veselog crteža...ona je odraz mladih u Srbiji,a sve će više biti i u svetu(čini mi se,iako pišem iz rupe)......sex,flert,umetnost,nemanje stalnog posla,život podstanara,jurnjava za novim poslom,neki početak neke bolesti kao upozorenja,....sve to utiče na stanje i misli čoveka,pa i na njegov portret.

„SRBIJO MAJKO!“

 

Da,ovo jeste „moj portret“:POTRTRET ČOVEKA!

Dok su zidovi ispunjeni onima koje sam radio,središte je posvećeno meni i mojim stavovima i razmišljnjima prema onom čime se bavim i svetu koji me okružuje...On može da bude kakvim ga shvatite ,ja sam želeo da ga shvatim iskreno.... Kada je moja sestra bila na prvoj( i jedinoj) izložbi na kojoj sam učestvovao,rekla je da sam najiskreniji od svih ljudi koji su tu učestvovali...Za mene je to bio veliki kompliment,a i sada je....

Koja je svrha umetnosti ako ona nije iskrena?!?!???A uglavnom se čuju ljudi koji misle da je umetnost da nekog na neki način prevariš i da nekom nešto utrapiš...to je katastrofa i zato umetnost i propada..Zato što su dripci najglasniji i najratoborniji!!!Nema trpljenja,nema muke...samo kako da dođeš do položaja...A koji je danas položaj koji ti nešto omogućava?Profesor je sigurno jedan od njih...naravno,prvo asistent....Ljudi nisu svesni odgovornosti.

Polako klizim iz svakodnevnog,običnog života...stvari poput.te-ve zabava,politike i ostalih sredstava manipulacije,sve su dalji od mene..čak i sport,polako tonem u svetove Vere i Istine...čišćenja duše...Ali koga to zanima?MENE!

Nebo je bilo i stajalo dok je San govorio da mu priđemo...Hoću da odem,ali ne znam kako ni kuda...

 

12.04.2006.

 

...čekam da odem,privremeno...nikad mi nije dobro...meni u stvari sa samim sobom nije dobro...uvek mi nešto smeta.......To je i normalno...samo treba popravljati sebe i Gospod će pomoći...i ne sumnjati u to....budi bolji nego što si sada....

Temeratura se dobro spustila u odnosu na jučerašnju....kiša pada...ljudi su zabrinuti zbog porasta nivoa reka zbog poplava koje su pred vratima,a negde i u vratima...negde je proglašeno i vanredno stanje...čemu se raduješ,gade?Hladno je i treba pomoći ljudima koji su u nevolji...Svoje dete Majko ne smeš da razmaziš...time ga ubijaš!Negde u svetu ljudi se ubijaju,ginu sa bombama oko vrata,da bi što više ljudi sa sobom poveli...kažu da idu u Raj...direktno...Ljudi laju kao kerovi,reže jedan na drugog i grabe se za kosti rasute po zemlji...To li je zalog za budućnost?!?To je Nada u koju treba da verujemo?!?!!!!!!!!!!!!!GRABI!!!!!!!!!GRABI!!!!!!!!!!!!!GRABI!!!!!!!!!!!!!!

...gegamo se ka kraju,umornog i uzavrelog koraka...oči su nam zapaljene od strahova i srce otežalo od briga....Ko će nas spasti??? Još uvek Ga ne vidimo kako dolazi.....a dolazi.

Budi se,čoveče!!!

 

30.12.2006.

 

 

PORTRET ČOVEKA

 

 

Portret čoveka u sebi sadrži portret čoveka koji pozira i portret čoveka koji portretiše, u isto vreme. Taj portret je kao dete njih dvoje . . .

Čovek „mora“ da se izmesti, da zaroni u dubine posmatranog čoveka, da zaboravi na sebe, ali da bude svestan svog stanja i raspoloženja i da sve u odnosu na svoje mogućnosti čini . . . . . Nije lako roniti . . . nije lako ni gledati . . . ništa nije lako . . . a zašto bi i bilo?!?

Pokušavao sam da napravim jednu zanimljivu izložbu . . . sa puno ljudi i za puno ljudi . . .

Pokušavao sam da razumem svakog čoveka kojeg sam crtao, da budem miran i strpljiv, uporan i istrajan, da ne odustajem, da se trudim . . .

22.01.2007.

Kao što je Ikona „prozor u drugi svet“, tako je i svaki ovaj crtež „prozor u drugog čoveka“ . . . . novog i drugačijeg čoveka . . . Tako ni jedan crtež ne može da bude isti, da liči na drugi . . . on liči na sebe samog . . . i nosi i energiju čoveka koga crtam . . . To mi je, negde, uvek cilj, pri izradi portreta . . . Prilično idealistički, rekao bih . . . možda čak i fantazionistički . . . (?)

Svrha ove izložbe?!?

. . . Voleo bih da ova izložba odiše životom i ljudima koji su pozirali za nju . . .da odiše njima . . .

Temu sam odabrao jer se portretom bavim od dečačkih dana . . . Počeo sam sa nekih 10-11 godina, crtajući ljude oko sebe i iz časopisa.

Ovaj „Portret čoveka“ shvatam svojom autobiografijom i tako i prilazim ovom radu, kao nečem intimnom i time ga povezujem sa crtežom, kao nečim intimnim . . .

Pored portreta ljudi, ovde se bavim i svojim portretom . . .

26.01.2007.

Ova izložba hoće da ponudi život koji nose ovi ljudi sa papira . . . Oni su meni ponudili svoj život u jednom svom trenutku i ja ga sad nudim vama . . .Prepustili su se meni, ne misleći ko su oni, ili verujući da su to što zamišljaju da su . . .(?) Ovi ljudi su mi ponudili svoj život i ja im ga vraćam, kroz vas, koji dolazite i gledate ih . . . Oni jesu Nada, kao jedan odraz za budućnost . . .

. . . neki su se uplašili, neki su se razbesneli, neki su se razočarali, neki su me voleli, neki su se smejali, neki su se rastužili, neke nije bilo briga, neki su žurili na posao, drugi su žurili kući, u neke sam se zaljubio, . . . niko nije baš ostao ravnodušan. Neki sada hrane ptice na ulici i gledaju izgubljeno u daljinu, . . . neki su pronašli svoj odraz u ogledalu, neki nikada nisu izašli iz ogledala, neki su mislili da ih vređam, neki su prestali da razgovaraju sa mnom, neki su mi dovodili i svoje drugare, neki su pobegli, neki su me zaboravili, neki me nisu nikada ni pamtili, neki se ne javljaju, drugi se obraduju, . . . ali , svima je bilo teško, jer portret jeste muka, a ta muka je ljubav . . .jer nosi u sebi strpljenje i trpljenje i mir, a ne hladnoću, i samo sa otvorenošću može sa njim da se igra . . .

Ovo je „Portret čoveka“ i on jeste i moj portret. A ovaj rad je odraz onoga što ja mislim i kako mislim, nije kolaž isečaka tuđih razmišljanja „velikih“ i „malih“ umetnika iz bliže, dalje ili sadašnje prošlosti. Verujem da samo svoj život i svoja razmišljanja imaju snagu da ostanu živa, svako korišćenje tuđih dostignuća jeste nemaština i beda, ili bar nedostatak inspiracije . . .

ZAKLJUČAK ČOVEKA

 

 

 

13.02.2007.

 

......radionice ili slike: odlučiti se?

.....I jedno i drugo, čini mi se.....

 

. . . dok sedim za stolom u „Konobi“, uz kubansku muziku i riblje-restoransku atmosferu . . . i dok čekam Jasminu, da pokušamo da „razradimo temu“, što se radionica tiče . . . Naši životi u svemu prolaze, što god radio . . . oni prolaze . . . Kako im dati smisao?

. . . Čovek se stenjavo smeje, dva stola od mene: ćelav i istetoviran . . .

Smisao bavljenja portretom? Šta ti to novo daješ??? „Ovo smo već videli....“

. . . i sveti Nikola na zidu . . .

Automobil po koji prođe, kroz mokru i noćnu ulicu . . . noge su mi mokre, jer LEVI’S cipele propuštaju vodu, one su pravljene za suvo vreme . . . Svaka ih kiša iznenadi, kao i moje noge . . . ili tvoje . . .

Rad sa decom i crteži portreta ljudi na papiru,

Jedno + drugo i dobijem ŠTA?!?

Miris duvana me tera da se ne osećam dobro . . .

. . . i dalje čekam Jasminu . . . i Kubanci su se malo ražestili . . . Ne treba čekati kraj, već živeti u trenu . . .

. . . razočaram se od čekanja . . .

. . . čekam i čekam i čekam . . .

I dalje je dečiji crtež jedan pokušaj

nalaženja Nade, . . . jedne radosti i

neobuzdanosti . . .

Zašto mi ljudi otežamo?

Od pravila, propisa i godina . . .

Umetnost da nosi jednu pozitivnu poruku,

koja budi na Život . . .

 

 

 

1. Performans-otvaranje:

  

„Ljudi oko nas“ 

( Kad bi bili) 

od posebnog ka opštem? 

od ja ka mi ? 

svako krene od sebe i kada se desi, onda smo svi zajedno . . . 

Reprodukcija viđenog, 

portreti oko nas . . . 

„Kad mali postane veliki . . .“ 

Susret ljudi 

Oko dvadesetoro dece u 3-4 grupe 

Razmena energije, oplemenjivanje čoveka!?

 

Vođenje kroz ljude

 „Povedi me – odvedi me – dovedi me“

I tako ljudi šetaju, pričaju . . . 

Skulptura-živa pre vođenja . . . 

nanizani, umanjeni portreti . . . 

Ova izložba ima iznenađenje! 

Različito obojeni tlocrti. 

. . . svi bi učestvovali, koji bi došli na izložbu . . .

 

„Umetnost je zajedničko stvaranje dece i odraslih, u ovom dešavanju je ono što postaje, a sve što je već stvoreno, nosimo svi, kao polje u kojem će se odigrati novi razvojni korak.

Izgrađivati aktivan odnos kroz aktivnosti svih učesnika, dece i odraslih, prema kulturi, institucijama, u funkciji razvoja i promena.“

 2. Likovne radionice:

 

 Prvi dan:

. . . gledanje izložbe i crtanje . . .

„Ljudi oko nas“

Pravljenje zajedničkih crteža!

Sva tri dana su različite grupe dece.

 

Drugi dan:

. . . Pravljenje zajedničkih slika!

 

Cilj:

Otvoren je prilaz kulturi i praćenje kulturne ponude grada.Da deca žive i stvaraju kulturu! Da budu aktini učesnici u tome!!!Samim tim i čovek će se oplemeniti. Radionice su otvorenog tipa i svako ko želi da se igra sa nama, biće dobro došao . . .

„Umetnost je mesto susreta dece i odraslih, mesto komunikacije i razmena osećaja, doživljaja i sećanja.

Ovakvim načinom mi otvaramo detetu mogućnost da uđe u svet umetnosti i kulture, ne kao posmatrač i učenik, nego da kroz rekonstrukcije umetničkog dela, na osnovu autentičnog viđenja,živi i stvara kulturu.“

( „Dete, umetnost, kultura“-J.Obradović, M.Vranić)

 

U performansu i radionicama učestvovala bi deca iz likovne radionice Dečijeg kluba u Francuskoj br. 33, sa svojim vaspitačima Jasminom Obradović i Mirjanom Vranić.

3. Zatvaranje izložbe kao muzički performans?

 

. . . što kaže mladi, urbani, mislilac iz ovoga grada, Bojan Slačala: „Ovde, u Srbiji, u sve uđeš sa entuzijazmom, sa Nadom da će biti bolje . . . i radiš ! ! ! . . . i trudiš se ! ! ! . . . i na kraju: . . . Ništa!

Ništa se nije desilo?!? . . .ili se samo nama to čini ????

A poruka? A razmena energije?

Umetnošću svojom ti si uticao da se neko oseća nekako, možda bolje . . .da izađe iz galerije, možda „ispunjeniji“, sa više Nade, sa Verom i u život i u sebe i u ljude!?!

Učinio si nešto, čoveče, zbog čega ovo tvoje „bavljenje“ nije uzaludno . . .i ako nisi prodao ni jednu sliku, ili se pojavio na televiziji . . .

Svrha performansa?

Pa i nema neku, sem promocije sopstvenih razmišljanja izraženih kroz tekst i muziku . . .

Na koji način predstaviti?

Sviranjem i pevanjem?!?

I još nečim?

Da!!!

A zašto??????

. . . da bi se čovek nakon završetka osećao „lakšim“, rasterećenijim, da je pokušao da iskaže svoje reči kroz umetnost, da izađe sa manje brige, sa Nadom na licu, možda vedrinom, možda nasmejan i srećan što je rekao da je i on živ sada i u ovom svetu!!!

Ipak su sve ovo samo pokušaji našeg življenja . . .

 

 

 

Zaključak

 

 

Ovaj „Portret čoveka“ se odnosi na moj autoportret! Time bih pokušao da predstavim „glavne oblike mog delovanja“ u umetnosti . . . Pored samog crteža i portreta, tu je i PEDAMAN ( čovek-dete ) i slike koje nastaju iz tog odnosa . . . Na ovoj izložbi pokušavam da unesem sam odnos, neposredan, sa detetom, kroz jedan performans i dve radionice . . . Ovi pokušaji za mene predstavljaju jednu Nadu i osveženje i proširenje „prostora delovanja“ . . .

Treći segment bavljenja likovnom umetnošću (za mene) jeste strip( ili nešto nalik tome, sastavljeno od crteža i teksta) i jedan ličan pristup tome,autobiografski, rekao bih . . .

I na kraju, tu je i muzika (ili bar samo pokušaj ) radi oslobađanja sebe od briga i strahova i kojekakvih „unutrašnjih“ sadržaja, koji umeju da guše, stvaraju terete i čine da teško dišem.

 

Jedan pokušaj obuhvatanja više grana umetnosti, kroz jedno ( čoveka ), a sve sa ciljem jasnijeg izražavanja i šireg kruga delovanja i lepšeg života . . . Pokušaj iznošenja svojih razmišljanja i stavova i mogućnost sjedinjavanja i sa drugim ljudima . . . .Ovo jeste jedna mala Nada, da se stvari menjaju i da se kotrljaju i nikako van tebe, nego zajedno sa tobom i sobom i svakim čovekom .. .. .. Ovo je pokušaj guranja i kotrljanja sopstvenih života . . .