Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Milanko Mandić
Milenko Vasić
Milan Marinković Cile
Ljiljana Drezga
Dado Đurić
Predrag Milosavljević Peđa
Marko Murat
Boža Ilić
Magdalena Miočinović Andrić
Đorđe Andrejević Kun
O skulpturi Nikole Vukosavljevića
Autor: Mileta Prodanović (1959)
1. ZVERI U GRADOVIMA
U času kada Antigona poziva GRAD za svedoka svoje nesreće, času kada CIVIS postaje CIVILIZACIJA, počinje izgnanstvo divljih životinja iz vidokruga Ijudi. One ostaju i opstaju u surovim, nepokorenim predelima. Zveri u gradovima mogu živeti u našim knjigama, razgovorima, na našim ekranima, mogu biti degenerisani potomci prilagođeni veličini sobe ... ali mi ćemo uvek, kao i Borhes tražiti DRUGOG TIGRA (onog što niie u stihu).
Tužni rezervati — gde zveri penušave krvi umiru u tesnim kavezima — neće zodovoljiti našu potrebu za pravim susretom sa divljim životinjama. Postojanje i sioženost ove potrebe otkriva se tek kada leopard utekne iz žica i kada strah od neposredne ugroženosti osetimo tek kao deo ukupnog uzbuđenja.
Zveri na ulicama, zveri na blještavo beloj podlozi zidova — odvojeni aspekti našeg romantičnog doživljaja sveta (potreba za drugačijim okružjem, potreba za strahom, užitak u nemogućem spoju) diskretno se prepliću u ambijentu galerije naseljene skulpturama Nikole Vukosavljevića.
2. BESTIJARIJUM
U srednjem veku, mnogo pre no što je značajna nauka počela da oduzirna prostor značajnijoj mašti, uzbuđenje svetom zveri, očitije nego danas, materijalizovalo se u opisima, traktatima, na iz-lomljenim fasadama i portalima gotičkih katedrala, probijalo je nesigume granice stvamosti beskrajnim mogućnostima kompozitnih bića ukoričenih u bestijarijume.
Zmija i ptica: teško da postoje životinje opterećene većim simboličkim nabojem. Zbog toga nećemo secirati slojeve simbola. Ako je zmija zemlja, ako je ptica nebo, i ako jednačina glasi ZMIJA + PTICA = ZMAJ, znači da pred sobom imamo sliku univerzuma.
3. PRELOM ili DRUGI UGAO POSMATRANJA
Ako se za prethodne cikluse Nikole Vukosavljevića (skulpture manjeg formata u bronzi, crteži ugljenom) može reći da proističu iz doživljaja sveta bliskog nekim aspektima dalekoistočne duhovnosti, nećemo pogrešiti kada kažemo da su njegovi novi radovi nastali u krilu sasvim drugačijeg nasleđa, u krilu traadicije Zapadnog čoveka. Promena je dvostruka: očiglednija, ali možda manje znaačajna na planu ikonografije, i suštinska, u postupku rada. Starje skulpture nastajale su organskim načinom modelovanja, sa vratima širom otvorenim spontanosti, mnogim mogućnostima trenutne odluke, postupku u krajnjoj liniji zasnovanom na poistovećivanju, jedinstvu sa materiialom. Nove skulpture su konstruisane, SAGRAĐENE, i to je način neodvojiv od Zapadne ideje projekta, civilizacije u kojoj duh i materija čine dva odvojena pola. Ova dela nisu više sa svetom niti u svetu, ona su zaseban, drugi svet koji o prvom govori.
Mileta Prodanović
Datum objavljivanja: