Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Milanko Mandić
Milenko Vasić
Milan Marinković Cile
Ljiljana Drezga
Dado Đurić
Predrag Milosavljević Peđa
Marko Murat
Boža Ilić
Magdalena Miočinović Andrić
Đorđe Andrejević Kun
Crteži i "hlebovi"
Autor: Bojana Burić
Ambijentalna situacija u kojoj u Galeriji zatičemo ciklus crteža-pejzaža i sedamnaest hlebova ispečenih od šamota, a koji nam se nude na instaliranoj "trpezi", izazivaju glad naše radoznalosti za što bržim pronalaženjem i iščitavanjem svih značenjskih slojeva ovakvog autorskog poduhvata.Crteži laviranim tušem, četkom u Vukosavljevićevom karakterističnom, "japanskom" rukopisu, nastajali su poslednjih godina tokom letnjih meseci i njegovih boravaka u umetničkim kolonijama u prirodi. Hlebovi su ispečeni davno i desetak godina su odstojali svoje zrenje, skriveni od pogleda samog umetnika u njegovom ateljeu. Njihova objava u kontekstu ovih svedenih pejzaža iskazuje autorovu želju da se oni sasvim nedvosmisleno pročitaju. U okruženju pejzaža koji predstavljaju suptilne zapise četkom onog, skoro kantovski uzvišenog osećaja-pred veličanstvenovšću prizora prirode (svakako bez egzaltacije), našli su se hlebovi u elementarnosti svoje forme, koji privlače pogled pre svega svojom pikturalnošću, koja ukupno otopljava ovu ambijentalnu situaciju. To nikako ne znači da su ovi artefakti u funkciji maketa (hlebova) koji svojom reš pečenom korom emituju onu toplotu koja se širi već od same pomisli na "domaći hleb sa domaćeg ognjišta", a sve od žita sa "rodne grude" koje se talasa sa crteža; toplota ovih okamenjenih-fosiliziranih hlebova, od kojih neki i najdirektnije svojim oblikom impliciraju svoju vezu sa praistorijskim, geološkim nalazima, je ne samo u prirodnoj obojenosti zemlje-testa, kao i od prolaznih magmatskih stanja materije u toku pečenja na preko hiljadu stepeni, već i u samim tragovima stvaralačkih gestova ruke autora direktno ili alatkom, kojim je njegov skulpturalni rukopis zauvek utisnut u memoriju materije. Ovih sedamnaest hlebova podrazumevaju sva simbolička, metaforička, ritualna-obredna paganska i hrišćanska značenja, ali ih ne prizivaju. Nisu postavljeni u čast Gee, Demetre, Izide ili Kibele. Oni su tu iz onog najdubljeg Vukosavljevićevog uverenja da se najuniverzalnije istine kriju u najelementarnijim stvarima i pojavama, a za kojima on uvek uporno stvaralački traga.
Bojana Burić
Datum objavljivanja: