Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Ljubica Sokić Cuca
Mirko Rački
Cvetko Lainović
Milan Marinković Cile
Ljubodrag Janković Jale
Ljuba Popović
Milan Stašević
Lidija Bogdanović
Anđelka Bojović
Ivona Pleskonja
Reset: Mrđan Bajić
Pitanje gde smo zaista, onda kada mislimo da smo kod sebe u nekom pejzažu, naciji ili regionu, prema mišljenju Petera Sloterdijka, daleko je od trivijalnog. I zaista, odrediti sopstvenu poziciju u okviru kulture koju odlikuje stepen nestabilnosti, karakterističan za sve zemlje u tranziciji, kulture koja nastaje iz tenzija prošlosti i sadašnjosti, kolektiva i individue, spojašnjeg i unutrašnjeg, podrazumeva svest o neprestanom izmeštanju. Posmatramo li kroz tu prizmu umetnika u srpskom nacionalnom kontekstu, onda se njegov opus ne realizuje samo u jednom ideološkom prostoru, već nam se ukazuje posebnost pejzaža koja na prvi pogled izmiče potencijalnim kartografima.Tekstovi u ovom katalogu strukturalno odgovaraju celinama (Yugomuseum, Backup i Reset) zastupljenim u Srpskom paviljonu na 52. međunarodnoj izložbi bijenala u Veneciji. Predložena tumačenja imaju za cilj osvetlajavanje Bajićevog mikronarativa(L.Hegyi)
u različitim kontekstima i nastaju upravo iz potrebe za razotkrivanjem značenja tog multilinearnog pejzaža(J.Stokić) sačinjenog od sedimentacija, ali i raskida i fraktura. Ipak, cilj sveobuhvatnih analiza je ukazivanje na metastrukturu u kojoj se otkriva mehanizam neprestanog pregovaranja sa okruženjem, istorijom, društvom i svetom uopšte.
Mrđan Bajić se oslanja na prošlost (Yugomuseum), ali nije zatvoren u sopstvenu logiku (Backup) već dozvoljava da bude izložen fatalnosti promena (Reset). Resetovati za njega znači zauzeti ispravnu poziciju koja podrazumeva doživljaj kulture kao neprestanog izmeštanja i koju odlikuje nemogućnosti zatvaranja onog što je izvan njegovih skulptura(enfermer le dehors). On predlaže nebinaranu i nehierarhijsku materijalnu i simboličku praksu, koja se zasniva na
dekonstruktivističkom gestu. Paradoksalno, autentičnost autorskog diskursa je samoodrživa upravo zato što se Bajić poigrava sa ambivalentnom topologijom u kojoj je svako ovde u tenziji sa onim tamo:unutrašnjost,spoljašnjost, prošlost, sadašnjost, političko, estetsko, prirodno stanje i pravo…
Relevantnost i uverljivost ovakvog resetovanja, može se pravdati promišljanjima Giorgio Agambena, koji smatra da se na ono što se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji, ili u procesima rastvaranja tradicionalnih državnih struktura Istočne Evrope, ne sme gledati kao na ponovnu uspostavu prirodnog stanja borbe svih protiv sviju, nego pre kao na otkrivanje vandrednog stanja kao permanente strukture pravno političke de-lokacije i dis-lokacije. Svest o permanentom izmeštanju omogučuje sujbektu drugačiji ostvarenje svojih poetncijala. Kada je jednom upiše vandredno stanje u resetovanje, briga za budućnost nestaje. Jer, ovakav mehanizam dozvoljava da se budućnost ne shvati kao revoulcuionarna, kao krhotina u najavi, već da se dočeka kao evolutivna.
Upravo zato se individualni princip, određen kao "diskurzivni i semantički nomadizam" (L.Merenik)nudi se i svakom drugom čoveku koji se ne identifikuje samo sa srpskom teritorijom. Ovde prisutna neophodnosti meandriranja ukazuje se kao preduslov za razvijanje kosmopolitske svesti, kao jednog mogućeg načina da se zauzime pozicija naspram izazova koje prizivaju svi oblici globalizacije.
Maja Ćirić
Datum objavljivanja: