Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Anatolij Bajev
Mirko Rački
Marina Nakićenović
Beta Vukanović
Ljuba Popović
Tadija Janičić
Margareta Jelić
Živko Stojsavljević
Ivan Šuletić
Dragana Garić
Slike Miroslava Stojanovića Pirketa
Očito je da slikar Miroslav Stojanović Pirke (1939) živi u svom svetu koji smatra stvarnijimi istinitijim,u svakom slučaju važnijim, od onog koji ga okruzuje. Stoga sve sto on materijalizuje kao slikar ne predstavlja odraz stvarnosti već po sebi postaje njegova, umetnikova i umetnička stvarnost. Po toj osobini pripada velikoj porodici stvaralaca čije se delo temelji na čvrstom uverenju da umetnička istina vredi koliko i životna. Tako se na kraju, pošto je otkrio tajne koje to više nisu, našao u prostoru gde se nalazi poreklo jos mnogih drugih početaka. Put do tog prostora nije bio ni prav ni lagodan. Vodio je, često u neizbežne sumnje i upitanosti, katkad i krize. Njegovi stvaralčki počeci bili su odredeni činjenicom da se likovno formirao tokom sedme decenije proslog veka, što znači u duhu onda aktuelnih shvatanja apstrakcije. Međutim, do bitnih promena u njegovom umetničkom radu doslo je već u prvim godinama naredne decenje, kada se okrenuo, kako Sreto Bošnjak tačno zapaža, prema jednom vidu svojevrsne figuracije nadrealnog smera. U tom pogledu presudna je bila izlozba kolaža pod nazivom “Nadrealistidke etide”, koju je priredio 1978. u cenjenoj beogradskoj Galeriji 73.
Tada pronađene vrednosti i jos više otkriveno polje neiscrpnih podsticaja koje kolaž kao tehnika pruža stvaralačkoj mašti, u toliko pre što se doista radi o umetniku koji 'više teži tamnoj dubini smisla nego prolaznoj svetlosti aktuelne istine'( Bošnjak), predsavljale su crvenu nit u potonjem slikarskom radu Miroslava R. Stojanovića. Značajne rezultate takvih podsticaja on je predstavio na izložbi priređenoj deset godina kasnije, u Umetničkom paviljonu na Malom K alemegdanu. lzvestan broj slika što ih je tada izložio bio je inspirisan delom Fjodora Dostojevskog, odnosno njegovim Zapisima iz podzemlja. Zapravo, ta njegova osobina da polazište za svoj rad traži i nalazi u složenim literarnim, filozofskim, mitološkim i mitskim sadržajima, odredila je i prirodu izložbe kojom se on upravo predstavlja u novosadskoj Galeriji NS nova, a čiju okosnicu čini ciklus slika pod nazivom “Lilit. tamnija strana žene”.
Naime, način na koji je Pirke pristupio obradi mita o ženskom demonu po imenu Lilit, opčinjen nedavno objavljenom studiom o toj silnici koja je ujedno prva i poslednja, počastvovana i prezrena, kurva i svetica, supruga i devica, mati i kći ... u potpunosti objašnjava kako funkcioniše njegov stvaralčki postupak. Pri tom valja znati za još jednu važnu odliku njegovog postupka, tačnije trebalo bi znati šta on podrazumeva kada govori o upotrebi materijala. U prktičnom smislu on upotrebu matertala shvata kao pravo umetnika da neke gotove vrednosti iskoristi za postizanje postavljenog stvaralačkog cilja. Na taj način on vizuelno aktivira dezen gotovog materijala kao podlogu na kojoj “Lilit sa bahantkinjama igra rok”, odnosno tako kod njega čisto plastične odlike podloge ironično poprimaju stilske vrednosti u kompoziciji “Da li je Lilit znala za postmodernu?” Slično Pirke postupa i kada koristi tapiseriju koju je izradila Vesna Milutinović, kao vazan deo složene kompozicije za njegovu sliku “Da li je Lilit učestvovala u Seobama”
Međutim, mnogo je važnije to što se Pirke na istovetan način odnosi i prema sopstvenom minulom radu iz kojeg, po principu upotrebe gotovog materijala preuzima već nađena rešenja, svejedno u kojoj ih je tehnici i kada prethodno izveo. Tako je sliku “Lilit među čašama” uradio prema istovetnom kolažu prikazanom 1978. na izlozbi Nadrealistčke etide, dok je kolaž pod nazivom ”Omaž Van Gogu” preimenovan u rad “Da li je Lilit znala za Mona Lizu?” Po istoj stvaralačkoj logici u pročelju ove izložbe posvećene Lilit, Pirke je postavio dva rada izlagana 1988.godine. Tako su slike “Kabare I” i “Kabare II”, sada izložene kao diptih “Kabare Lilit”, ušle u red onih dela što, uz složene kompozjcije poput: “Lilit pobeđuje za grudi”, “Lilit u isčekivanju”, “Lilit zavodi ratnika”, “Šta se dogodilo izmedu Lilit i zvezde Danice”, tvore ciklus “Lllit, tamnija strana žene.”
Ukratko, poput iskusnog stratega koji dobro zna da je napad najbolja odbrana, Pirke se prosto sporazumeva sa Lilit onog časa kad je otkrio pravu prirodu ove žderadice muškog roda. Umesto da traga za amuletom koji bi ga štitio od moći opakog ženskog demona, on je odlučio da se sa njom sporazume na svoj način, s vim raspoloživim snagama, u prvom redu svojim radom, slikama, crtežima i kolažima. S toga se bez kolebanja i zazora odlučio da koristi sopstvene potencijale, da aktivira likovna rešenja što ih je u praksi pronalazio i potom usavršavao više od četvrt veka. O tuda ova izložba predstavlja svojevrsnu retrospektivu njegovog stvaralačkog rada, posebno onih rezultata i vrednosti do kojih je došao tokom dugog bavljenja tehnikom kolaža. U stvari, način na koji on gradi sliku, kako definise njenu strukturu, uspostavljao dnos između pojedinih segmenata, zatim kako ritmuje prostori, rešava kompoziciju, u celosti proističe iz iskustva što ih je stekao radeći kolaže. Valja tek znati da njegovo opredeljenje za kolaž ne dolazi kao posledica potrebe da se izbegnu složeni tehnički i tehnološki zahtevi klasidnog slikarstva, odnosno da se bez mukotrpne crtačke i slikaske borbe sa materijom dođe do željenih rešenja. Jer, niz autoportreta koje je odabrao za ovu izlozbu, odreda crteža izvedenih minimumom izražajnih sredstava, često kao kroki, svojom likovnom upečatljivošću i majstortsvom više nego ubedljivo svedoče da na planu veštine pred njim nema tajni niti nerešivih problema.
Zbog toga, zbog na delu dokazanog tehničkog i tehnološkog majstorstva, njegov slikarski postupak, čiju je bit Kosta Bogdanović objasnio kao rezultat svojevrsnog kolažnog mišljenja, nije drugo nego dobar podsticaj raskrivljenoj mašti na putu od jave prema snu, od stvarnog ka mitskom, od realnog do nadrealnog. Da je na tom putu pronašao sebe i, što je ovom zgodom jednako važno, da je odbranio svoj muški ego od nemilosrdne Lilit, ubedljiv odgovor nudi izložba u Galeriji NS nova, kojom se posle dužeg vremena samostalno predstavio u Novom Sadu.
Nikola Kusovac
Galerija "Nova" (Novi Sad, 2002)
Datum objavljivanja: