Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Anatolij Bajev
Mirko Rački
Marina Nakićenović
Beta Vukanović
Ljuba Popović
Tadija Janičić
Margareta Jelić
Živko Stojsavljević
Ivan Šuletić
Dragana Garić
Nadrealističke etide
Rastanak sa starom umetničkom vizijom, slično rastanku sa voljenom ženom, lakše se podnosi kada je tu nova... Stara ljubav slikara Miroslava Stojanovića-Pirketa bilo je apstraktno slikarstvo. Ne baš radikalno, ortodoksno apstraktno, već ono pitomije, asocijativno, u kome se slutila, nazirala se zavodljiva kontura predmetnog sveta. Pirke Stojanović jedan je od poslednlih ispisnika one generacije beogradskih slikara u čijoj svesti je još do nedavno tinjala iskra sa ognjišta nekada dramatične dileme: apstrakcija - figuraciia. U odnosu na svoje prethodnike, Pirke i niegovi ispisnici su u izvesnoj prednosti - umesto da sa tom dilemom završavaju svoj stvaralački put, oni su sa njom zapravo započinjali...
Serija kolaža koju Pirke izlaže u Galeriji 73, plod je smišljenog i kontrolisanog kreativnog poduhvata. Ona potvrduje Pirketov nedvosmisleni i verovatno definitivni stav u prilog figuracije. Oprezan u svojim umetničkim poduhvatima, Pirke je smatrao da mu za takav korak vise odgovara “mala” tehnika kolaža nego “veliko” i obavezujuće ulje. Ali više nego lakoća tehnike, kolažu ga je privukao upravo ključni problem figuracije, pitanje statusa predmeta u figurativnom konceptu slika. Dva su aspekta toga problema, plastitki i semantički. Kolaž je svakako tehnika u kojoj se ponajlakše uočavaju različite prirode tih aspekata.
Građen od isečaka uzetih “”iz stvarnosti“ , natopljenih bujnom semantičnošću, kolaži u svom ”donjem” sloju bazira na realnosti svoje plastične strukture. Nema tehnike u kojoj su tako vidljivi svi zapleti i raspleti i sve čarke i draži u uzajamnom prožimanju tih dvaju režnjeva realnosti dela.
U toj naizmeničnoj igri sa elementima strukture i značenja Pirke Stojanović pokazuje svojevrsno majstorstvo. Bez Peđine sklonosti prema tzv. “pikturalnim ” efektima u kolažu, i manje zainteresovan za siže prizora i njegovu poruku no što je to u svojim kolažima bio Tabaković, Pirke sledi za slobodnim, poetskim slikama imaginiacije, akcentujući simultano štimung i strukturu. Njegovi prizori nisu isključivo iluzionistički, niti je štimung o kome jee reč uvek ezoteričan. Atraktivan mizanscen figura daje im “temu”, ali njihov oslonac je u čvrstoj geometrijskoj strukturi prostora.
Pirketovi kolaži, recimo odmah, ne kriju u sebi velike misli i zamršene metafore. U njima, kako rekoh, nema poruke van same lepote prizora i lucidnosti u građenju strukture. Ironija, pamfletizam, insinuacije na aktuelne aspekte stvarnosti, sve je to strano ovom umetniku čije su misli i osećanja upućeni nekud na drugu stranu...
Đorđe Kadijević
Galerija "73" (Beograd, 1978)
Datum objavljivanja: