Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Anatolij Bajev
Mirko Rački
Marina Nakićenović
Beta Vukanović
Ljuba Popović
Tadija Janičić
Margareta Jelić
Živko Stojsavljević
Ivan Šuletić
Dragana Garić
Makulatura
Našavši se jednog trenutka u situaciji da primetim-ustanovio sam, možda još jedan vid likovne vrednosti, nove mogućnosti jednog posrednog likovnog stvaralaštva, ostvarenog kroz sintezu mašine, radnika i likovnog arbitra. To bi se moglo nazvati stvaralaštvo mašine i radnika koji pslužuje mašinu. Moglo bi se reći da je produkt ustanovljen likovno artikulisanim okom, međutim, sve je to sporedno. Taj mašinski product ima svoj tradicionalni grafički naziv- “Makulatura”.
“Makulatura”-šta je to?
Termin “Makulatura” uobičajan je naziv za produkt nastao u procesu probnih otisaka ravne štampe. Tokom uštimavanja preklopa, izoštravanja otisaka i nijansiranja tonske skale, jednom upotrebljeni papir se neodstranjuje, već i dalje tokom sledećeg štampanja, tj.probnih otisaka, služi u istu svrhu. I tako u procesu većeg broja ponovljenih prolazinika kroz mašinu, događa se taj neobični likovni fenomen. Pogrešno bi bilo pomisliti, da svaki otisak koji je prošao tri do četiri puta kroz mašinu, nosi u sebi dovoljnu likovnu zasićenost. Pronalaženju dobrog grafičkog primerka “Makulatura” koji predstavlja apsolutnu likovnu autentičnost, predstoji strpljiva selekcija. Drugim rečima, delo se rađa nenamerno tokom traganja za vrednostima druge vrste i namene. To je grafika dobivena usput, proizvod mašine, radnika koji opslužuje mašinu i lica koje vrši selekciju.
Grafitni otisci, smešteni na posebnom panou takođe su usputni likovni produkti. Čovek (tehničar), tragajući za određenim punktovima i tačkama za otpornike na tranzistorskim tablicama (elektronika), ne razmišljajući o crtežu stvara čudesno likovno bogat, tačan i ubedljiv crtež. To je još jedan primer nenamerne sinteze iz kojeg proizilazi umetničko delo.
Ako bi smo termin “Makulatura” usvojili za jedna uopštiji pojam, tada bi smo taj fenomen neprogramiranih, slučajnih preklopa prepoznali i kao zvučnu “Makulaturu” : - “Jutarnja pastorala ulice”, “Podnevna vreva”, “Večernji žamor”, pa čak i tišina isprovocirana izvesnim zvukom, dobija svoj izuzetni smisao doživljaja za onog koji sluša.
Svakako da ima još mnogo vidova sličnih iz kojih se rađaju likovni i drugi fenomeni stvaralaštva, proisteklih iz raznorodnih sinteza. Nije li to još jednom potvrda o umetnosti koja je svuda oko nas-samo je treba ustanoviti.
Miroslav Stojanović Pirke
Galerija Studentskog kulturnog centra Beograd (1973)
Datum objavljivanja: