Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Anatolij Bajev
Mirko Rački
Marina Nakićenović
Beta Vukanović
Ljuba Popović
Tadija Janičić
Margareta Jelić
Živko Stojsavljević
Ivan Šuletić
Dragana Garić
Kolaži i kolažni principi Miroslava Stojanovića Pirketa
Miroslav Stojanović Pirke pripada onom soju likovnih stvaralaca koji svoj opus grade i razvijaju strpljivo, logično i kontinuirano. Stojanović se posvetio kolažu kao specifičnom načinu obrazlaganja sadržinskih razloga i njihovog vizuelno-likovnog organizovanja. Uostalom svoju stvaralačku afirmaciju, ovaj umetnik je sticao upravo kolažnim “Nadrealističkim etidama”, izlaganim još krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Pokazalo se da je kolaž, sa svojim brojnim mogućnostima dovođenja u istu vizuru vizuelnih podataka i likovnog znakovlja, sasvim dovoljan umetnikovom senzibilitetu, njegovom diskursu, njegovom shvatanju slike i njenog smisla.
Kolažne predstave Miroslava Stojanovića Pirketa jesu sazdane kao figuracijske nadrealističke pripovesti. Mnoštvom figura i predmeta umetnik gradi raskošne, ali razložne kompozicije. Ta konglomeracija je, sama po sebi, primerena medijskoj karakteristici kolaža. No, ta kolažna slojevitost je, istovremeno, adekvatna umetnikovom ekspresivitetu, njegovoj demijuruškoj snazi, njegovim sadržinjskim i metafizičkim naznakama. Radi se o jednoj specifičnoj filozofiji kolaža, o konceptualnom razmatranju kolažnog metoda, o proveravanju kolažnog diskursa, njegove poetike i njegovog višesmisla. Miroslav Stojanović se, dakako. bavi likovnom autentičnošću kolaža i zbog toga večito dejstvuje u autohtonom okružju umetnosti. Možda su, upravo zbog toga,najubedljivije one kolažne predstave u kojima se “upotrebljava” i citira istorija umetnosti. Van Gogovi autoportreti i Leonardova Đokonda su obuhvaćeni dalijvskim spajanjem nspojivog, uključeni su u dijalošski odnos sa motivima primerenim našem vremenu, “smešteni” su u sadsašnje vereme. Umetnik kao da proverava njihovo dejstvo danas, kao da meri moć tih svojevrsnih repera čitave civilizacijske duhovnosti u aktuelnom trenutku poremećenih vrednost, kao da tipičnim postmodernističkim, subjektivističkim postupkom nastoji da jezik metafore govori o karakterističnostima naše današnje duhovnosti, o našoj frustriranosti, o alijenaciji, o nekakvim krhkim vrednostima…
Stojanovićevi kolaži poseduju specifičnu svežinu. Britki u definiciji umetnikove misli, jasno definisani u svakom učestvujućem kolažnom fragmentu, suvereni u sudbinskim spojevima najrazličitijih prizora, ovi kolaži zapravo govore o jednom umetničkom stavu, da se svet ne posmatra fragmentarno, nego da se shvati kao univerzalna celina. No, u slikama je Pirke uopšteniji. Precizni motivski podatak u svojim pikturalinim ostvarenjima, umetnik reducira, da bi omogućio značajnu funkcionalizaciju likovnih elemenata: linije i crteža, boje i kolorita, svetla i senke… Naravno i povodom Stojanovićevih slika je moguće govoriti o svojevrsnoj nadrealističkoj vizuri koja je, za razliku od kolažnih predstava, svedenija, pomalo “utihnuta”, ali i kontemplativnija. Za razliku od eksterne kolažnih pejzaža, koji glasno komentarišu aktuelnosti sveta, Pirketove slike su introvertnije, te se iz njih ubedljivije prepoznaje umetnikovo biće, stepen njegove ekspresivne uzbuđenosti, karakter njegove osećajnosti. Slike, zapravo direktnije svedoče o umetnikovom personilitetu i njegovoj likovnoj poetici.
Konačno, valja primetiti da, u svom zrelom stvaralčkom dobu, Miroslav Stojanović Pirke ima snage da prepoznaje i komentariše duh našeg vremena, ali i da u svojim kolažima i slikarskim tvorevinama iskaže jedno specifično poimanje sveta i sveta umetnosti, čak da komentariše, pomalo kritikuje, ironizira. U takvom stavu, dakako, ima puno mogućnosti za autentični likovni doživljaj i za dalja metaforička razmatranja. Zbog svega toga, delo Miroslava Stojanovića Pirketa zaista zaslužuje posmatračevu percepciju, pozornost i poštovanje.
Sava Stepanov
Galerija "Umetnička dela", Beograd (2004)
Datum objavljivanja: