Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Beta Vukanović
Ljuba Popović
Živko Stojsavljević
Bogdan Šuput
Miodrag B. Protić
Milanko Mandić
Milan Marinković Cile
Antonije Kovačević
Bratislav Ljubišić
Saša Janjić
Umetnik, između snevača i neurotičara
Pre svega, preda mnom je parče papira. Uzimam olovku levom rukom i povlačim liniju, ili ispisujem tačku na papiru. Nešto će sigurno proisteći iz tog malog koraka Jednom Olovkom. Zapisao, nacrtao i predstavio nam se crtanjem i crtežom, Japanac O-Jun, svojom nedavnom izložbom u Galeriji Ozon.
Reći: u crtežu je skrivena i sama ličnost umetnika, znači prodreti u psihu umetnika. E, tu smo već na terenu psihoterapeuta, profesora dr. Ljubomira Erića, i njegove najnovije knjige „O crtežu – psihoanalitička studija“ (izdavač Arhipelag 2010.)
Ako je tačno to-da umetnik u psihološkom pogledu stoji između snevača i neurotičara-zapisao Oto Rank, da li je onda moguće definisati crtanje i crtež? –pita se u svojoj knjizi dr Erić. Zavrzlame oko upliva psihologije na polju estetike tek počinju!
Po logici apsurda, zatečen u svetu značenja i smisla, čovek –umetnik nije u stanju da dopre do tajne prvorodnosti. Onog početka, mističnog obrata kada njegovo delo iz nečega postaje nešto. O njegovom delu (najčešće) presuđuju likovni kritičari, s manjom ili većom saglasnošću u oceni. No, kada je u pitanju analiza ličnosti umetnika, onda ti zapisi psihologa , psihoanalitičara, psihijatara i terapeuta, zapisi o: zdravom-bolesnom, kreativnom-opsesivnom; dobijaju drugo značenje. O tome govori nova knjiga (a i kolekcija crteža) prof.dr. Ljubomira Erića.
U delu Izvornost crtanja i crterža, autor iznosi neke od najznačajnijih postavki u shvatanju Sigmunda Frojda i tvorca klasične psihoanalize. U skladu sa principom zadovoljstva, Frojd je umetničko stvaranje smatrao kao delatnost koja je (umetniku) zamena za zadovoljstvo. Iluzija koja je u suprotnosti sa realnošću, bekstvo u nestvaran svet uobrazilje koji se ne razlikuje od najjačeg stepena neuroze. Jer, i umetnost i neuroza u osnovi imaju istu dinamiku-bekstvo od realnosti.
Pravom umetniku, pak, piroda putem opsene ili umišljaja predočava njegovo veliko delo i izmamljuje mu , laskajući njegovom slavoljubu, klicu bolesti. Za stvaranje svakog značajnog dela potrebno je uverenje. Ne ono proisteklo iz umišljaja, da je baš svoje umetničko delo najznačajnije. To procenjivanje sopstvenog umetničkog ostvarenja ima svoju osnovu u izraženom narcizmu. Slično kao kod njegovog tvorca, dešava se i kod primaoca dela, samo što se sve odvija na obrnut način. Primaoci se, dakle, zavedeni formom, uživljavaju u ulogu umetnika. U svom objašnjenju Ego psihologije, prof. Erić navodi neosporni značaj psihoanalitičke teorije umetnosti Ernesta Krisa. U nameri da izmeni i poboljša psihoanalitičku teoriju umetnosti, Ernst Kris-čitajte sad ovo pažljivo!-uvodi i uslove sredine i realnost u kojoj umetnik stvara. U tom kontekstu, smatra Kris, izučavanje umetnosti i svih njenih oblika je, zapravo, izučavanje komunikacije između kulture i društva. I šta sad?
Još se može, iz ove male enciklopedije dr Erića, mnogo toga (ako ništa drugo) primeniti/reprodukovati. Psihoanalitička teorija umetnosti uvodi i neka nova tumačenja crteža. Kao, na primer, da crtež nikad nema samo jedno značenje; toga najčešće nismo ni svesni. Psihoanalitičko tumačenje crteža je jedno od mogućih, ali je u razvijenim kulturama postalo sastavni deo promišljanja psihoanalitički obrazovanih filozofa kulture i likovnih kritičara.
Nema sumnje da se značenje i smisao crtanja i crteža može povezati sa unutrašnjim svetom crtača. To je domen izučavanja psihoanalitičarke Melani Klajn, koja smatra da je unutrašnji svet delimično svestan, a delimično nesvestan i on je suprotan spoljašnjem svetu objektivne stvarnosti. Unutrašnji svet se stvara kao posledica delovanja nesvesne fantazije; u tom slučaju, crtež se može posmatrati u svetlu unutrašnjih procesa i unutrašnje realnosti umetnika. U svom nadahnuću i/ili inspiraciji-a to je već prihvaćen preeduslov samog stvaralaštva-ličnost Erićevog formata uvodi u svom delu i jedno terapeutsko viđenje ljubavi. Dogodilo se da dva autonomna i vitalna subjekta sklapaju usmeni dogovor o postojanju polja u kome je Ja autonomno, u kome je polje Ti, isto tako, autonomno, i polje u kome Mi postojimo i živimo u istinskom razumevanju i uzajamnosti. Nema zavisnosti, nema dominacije, nema takmičarstva!
Susret sa ovom knjigom je svojevrsni omnibus; ispisan u znaku simbolične poruke o crtežu.
Objavljeno u Kulturnom dodatku lista „Politika“ (17.04.2010.)
Datum objavljivanja: