Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Beta Vukanović
Ljuba Popović
Živko Stojsavljević
Bogdan Šuput
Milan Marinković Cile
Antonije Kovačević
Miodrag B. Protić
Milanko Mandić
Bratislav Ljubišić
Saša Janjić
U Klimtovom vrtu
Kakav je to zagonetni vrt koji je slikaru paleta boja, herbarijum godišnjih doba? Kada um čezne za neiscrpnim i nepredvidljivim obiljem, a odbacuje red kao nešto veštačko, pribežište je u bezdanoj raznolikosti prirode van njene mehaničke zakonitosti. Vrt Gustava Klimta je mapa dragulja nedirnute prirode.
Beč između stvarnosti i iluzije. Između dve metafore: sanjarije o Klimtovom vrtu u kvartu Hicing koja evocira Art Nuvo Beča kroz Klimtove pejzaže, i ovovremene stvarnosti koja se nameće kao negacija svake utopije, gde smestiti sopstvenu viziju sveta?
U želji da se izbegne i nadvlada (ponajmanje) mentalna barijera protočnosti granica multikulturnih prostora – ono što Ginter Gras označava kao interkulturalna sučeljavanja - kako nadomestiti estetiku uosećavanja kulturološkog “blaga” “s one strane”, danas? Da bi formirao vrednosni, reperni sistem, um ukida virtuelnost prožimanja različitih kulturno-komunikacijskih kodova te - svodi mentalne slike na realizaciju metafore. U otkriću putovanja je sposobnost da se potpuno proživi trenutak sukcesivnog otvaranja sveta nastalog iskustvima.
Neka mesta u gradu ostaju dugo prazna. Ovo je jedno od njih. Kuća Klimta koju je 1911 g. iznajmio od slikara Harta, a u susedstvu Egona Šilea, donedavno zaboravljena, skrivena je negajenom šumom drveća i žbunja neporemećenog reda. Grane, kao na slikama “Kruškovo i Jabukovo drvo”, isprepletane zamršenim putanjama, sužavaju perspektivu. Krajolik ovog jedinog mesta koje vezuje Klimta za Beč - ateljei i kuća gde je bio rođen više ne postoje - ukida tenziju između prirodnog i artikulisanog. U vrtu koji nije produžetak arhitekture građevine, čovek je deo prirode.
Moguće je dati oblik stvarima koje se obično ne vide, mapirati prostor znanja čulima. I mapom koja prenosi informacije pomoću očiju, vizualizovati. U odnosu umetničkog prema stvarnome, metafiziku realnosti čini otkrivanje mesta sa vlastitih mentalnih mapa, oživljavanja artefakta slike. Kako se i vizuelno i narativno, i ono što slike u likovnom smislu nude i kulturni znakovi na koje ukazuju, uklapaju u jednu smisaonu celinu, u jedan vizualni rebus, takvom se topografskom sintezom vizualnog prisvajanja sveta, stvara bezgranično “skupljanje materijala” opažajnih utisaka. Uostalom, zar to ne potvrđuje i stav estetike ajnfilunga da posmatrač, čitalac ili slušalac nekog umetničkog dela nije više ni nepristrasan, ni pasivan! Naprotiv, on je aktivan, on kreće u susret Delu! U tom novostvorenom doživljaju, posmatrač je uvučen u dubine nesvesnoga, u lavirint uma; projektujući sebe u delu, ostvaruje identitet primaoca i tvorevine umetnosti.
Vreme je stanje doživljaja koji ugrožava sopstvenu egzistenciju kada ta egzistencija nije više s njim u skladu. Pa zar primer udaljenosti Beograd-Beč ne naglašava svekoliku relativnost vremena? Koliko dugo se leti? Hiljadu i nešto više vazdušnom linijom. Ili: od Balkana do “mitel Evrope”, naizgled neizmerna udaljenost. Ali možda ni ne tako daleko, jer poleteti iz jednog velikog grada, a sleteti u drugi, je za manje od dva časa.
Udaljenost između gradova je mala; od centra grada, do Klimtovog ateljea u 13-tom bečkom okrugu Hicing, pripojenom krajem 19-tog veka Beču, prolazi se pored pročelja fasada bečke secesije. Nad portalom Doma secesije stoji maksima Hevezija, likovnog gurua: ,,Svakom vremenu njegova umetnost, umetnosti njena sloboda".
Kada je, samo čovek privilegovan da bude obdaren duhom, kada on jedini ima razum, meru i proporciju, tada se on smatra gospodarom prirode, te uzima pravo da nameće red – nesređenoj prirodi fizičkog sveta. Posledica svega je stil vrtova.
Orijent i njegov kaleidoskop egzotike biljaka, ptica i životinja, upotpunjava dekor slika i vrt Klimtove vile u Hicingu “ istorijskog objekta” koji leti pogoduje za održavanje posebnih večeri na otvorenom prostroru. Jedno veče puno afro-azijskog iznenađenja: tropske vrućine i velika vlažnost doprineli su muzičkom doživljaju “izvan Afrike”. Uz to, tu su i radovi i fotografije predmeta koje je Klimt doneo sa svojih putovanja po Dalekom Istoku i Africi.
Prizori satkani od maštovitog i neizrecivo dubokog doživljaja prirode, čini se, idealni su spoj italijanskih cvetnih motiva, egipatskih hijeroglifa i antičkih spirala. Drveće i žbunje, skice i crteži, četke i štafelaji, svi oblici se lepo uklapaju u opšti sklop; vrtlar Klimt želi da se što manje meša u prirodu vizuelne određenosti, jer se oblici koje je stvorila sama priroda uvek ponovo rađaju. U baroknom izobilju dekoracija i figuralnih prizora, Klimt je pobeđivao Frojdov “strah od praznog prostora” , popunjavajući zadnji plan slika mnoštvom oblika i ornamenata.
U vrtu, a i na slikama, razliveni floralni oblici su nasleđe impresionizma, ali je ornamentika površina znamenje Orijenta, karakteristična za Art Nuvo. Klimtova “Seoska bašta”, to su kadrovi pejzaža. Štampana tkanina sa bogatim floralnim uzorkom, lice prirode - suncokreta, tamno i mistično, zlatnim oreolom je naznaka slikareve likovne kozmogonije.
Između žbunova zemlja obrasla divljim cvećem; naizgled nered; vrt Klimta je upečatljiv i pleni pogledom od tla i žbunja do vrhova drveća, krova i najzad do padine iznad ovog područja. Vrtovi-slike, komponovani da se posmatraju samo iz jedne vizure u samoj kući, izvlače dinamiku iz asimetričnosti. Zbog toga kao da je i potpuna simetričnost Klimtove kuće: desnog i levog polu-lučja stepeništa, arhitektonske forme i tekstura boje, što omogućava nesmetanu vizuru. Kao da se “planina i vrt kreću ulazeći u odaju”, haiku opisuje prirodu koja se delimično predala.
Ono što Klimt nagoveštava je isečak predstave velikog mističnog jedinstva: strukture i ustrojstva prirode, njenog pulsiranja i samoobnavljanja kroz prostor i vreme. U vrtu “Kruškovog drveta”- afro-azijske večeri upotpunjuje muzika bubnjeva i tam-tamova. Ritam, to je životnost i dinamičnost. I na afričkim bubnjevima, i u Klimtovoj likovnoj ornamentici, uvek je u ponavljanju i povratku, napretku i izmeni.
Mirjana Marinšek Nikolić
Objavljeno u: Politika, Kulturni dodatak (6.11.2004) iz autorkine Kolumne „Mentalne mape“
Datum objavljivanja: