Umetnik

Mirjana Marinšek Nikolić

Prati umetnika

Pretraga

Eros bestijalnog

 


    Mislite li da je tvorac znao šta čini kada je stvarao Tahićanski Raj? I Evu iz tog Raja koja se predaje, sva krotka, i umiljata? Obuzet njome, Pol Gogen slika akt, svoje maloletne ljubavnice. Tahićanke Tehure, kako leži na krevetu. U tami. U takvom položaju, ona je vlat one magične trave od koje domorodci podivljaju. Kojom je i sam Gogen opijen, spremno iščekujući svoj nadolazeći cunami erotske prirode. Obuzet svojom tamnoputom Lolitom, Gogen slika i piše svoj vizuelni žurnal. Pa onda, šta mislite? Žene-greška ? Ili ih je ovakve sa Tahitija, tvorac namerno stvorio?  Postoji i Raj, onaj koji ruši sve tabue, koji ždere svoje tetovaže. O tom poslednjem utočištu talenata, a gubitnika, saznajemo od Gogena. Genija i neurotičnog manijaka.

    Noa Noa je Gogenov dnevnički zapis obogaćen akvarelima, gravurama u drvetu, tekstovima i fotografijama. Knjiga koju je priredio i uredio Jovica Aćin ( izdanje Službenog Glasnika, 2008. preveo Nebojša Zdravković), otkriva aćinovski neuobičajen senzibilitet. Esejista i pisac, Aćin je i sam spreman da se bravurozno otisne na teren o kome se ovde malo zna. I kao da sledi Gogenovu misao, da su veliki majstori oni, koji nisu nikoga sledili, Aćin nam ovim izborom, nudi recepturu za duhovnu hranu. Umetnost primitivnog.

    To je možda prvo što nam pada na pamet dok čitajući ovaj dnevnik, posmatramo Gogenove slike. Doživljaj u našim čulima je toliko živ, da je nemoguće zaključiti kakve ćemo posledice snositi zbog  „posmatranja dela ovog civilizovanog divljaka“. U meri u kojoj je Gogen živeo za umetnost i crpeo inspiraciju iz svog najintimnijeg iskustva, njegove slike su i njegova biografija. Umetnička dela sa takvim jasnim sadržajem su u osnovi, pohotljive, erotske prirode. Gogen je zabeležio: „dovoljna je samo sitnica pa da sve ispadne vulgarno“. A nije. Kroz tu vizuru, otkriva se njegova silovita energija zavođenja. Hetero-homoerotskog senzibiliteta.

    U prijateljstvu Van Goga i Gogena bilo je čulnosti. Možda manje napetosti nego što su to u Minelijevom filmu prikazali Kirk Daglas i Entoni Kvin. Ali dovoljno izazovno za Van Goga da u svom snu o njihovoj bliskosti, sebi odstrani uho. 

     A Gogen? Rođen u Parizu, potiče od roditelja španskog porekla. Detinjstvo provodi u Peruu, u Limi. U onoj instant-varijanti, u skraćenoj verziji njegove biografije pominje se da je on unuk revolucionarke Flore Tristan. Osnivačice savremenog feminizma i poznanice Karla Marksa. Gogen je naklonjen morima, egzotici, bekstvima u neo-mitologiju. Moreplovac je na brodovima francuske mornarice, i službenik-broker; sve vreme je slikar amater. Kao u nekoj filmskoj priči, sa slikarem Pisaroom ga upoznaje kolekcionar umetničkih dela i njegov staratelj Aroza. Od tada se potpuno posvećuje slikarstvu, i stvara u Bretanji. Sa Sezanom slika u mestu Pont-Avenu. Gde ”hvata” atmosferu na platnu, stvara novu estetiku koja neoimpresionizmu suprotstavlja novi pravac u slikarstvu - sintetizam. Artikuliše gustim i tamnim prelivima boja. Slika „Viziju nakon propovedi“. Posle koje napušta ženu i petoro dece. I odlazi. Na Tahiti.

    Tamo Gogen nalazi svet o kome je sanjao, uranja u domorodačku kosmoviziju. Njegovo slikarsko nadahnuće je u opsesiji telesnošću. Do apsolutnog i potpunog osvajanja, svojih – slikarskih modela. Otkrio je da su Tahićanke bludnije od muškaraca jer su one putene u celini, dok se kod muškaraca, putenost svodi „samo na jedno mesto“. Da, one naizgled mirnooke, žele da budu osvojene. Uzete na maorski način. Zgrabljene. Bez reči, sirovo. Ipak ga to ne sputava da se vrati u Pariz, da bi izložio svoje nove radove.

    Pesnik Malarme je očaran što u njegovom delu „Mesec i zemlja“, nalazi „toliko misterije u tolikom sjaju“. Sličan utisak Gogen ostavlja i na pisca Strindberga, kao i na pesnika Morisa, kome ostavlja svoj rukopis Noa-Noa. Posle izgubljenog sudskog procesa, noge polomljene u tuči u Konkarnou, Gogen, razočaran Evropom, 1895. ponovo odlazi na Tahiti. I ne vraća se. Dovršava svoj primerak rukopisa, dopunjujući ga beleškama o maorskoj kulturi i običajima. 

     Odbacivši evropocentrizam u vrednovanju umetničkih dela, antropolozi su prvi priznali estetske kvalitete drugih kultura.To isto je uradio i Gogen u slikarstvu. Nije slučajno da je on svoje monumentalno delo naslovio sa: „Odakle dolazimo? Šta smo? i Kuda idemo?“ (1,39 x 3,74 m). Njegova umetnost je slika-kult. Slika-mit. Slika-arhetip.


Mirjana Marinšek Nikolić


Objavljeno u: Politika, Kulturni dodatak (29.03.2008.)

Datum objavljivanja: