Pretraga

Pojave izazvane naučno tehnološkim napretkom svesno su se implicirale u umetnost i u nju uvodile nove postupke, primere u načinu realizovanja i saopštavanja ideja. Fotografija, video i tonski zapisi, kompjuterska obrada kao mediji umetnosti, odrekli su se manuelnosti u korist inovativnih aktuelnosti tehnološkog razvoja kako bi se sama umetnost, služeći se novim sredstvima i mogućnostima, kretala savremenim civilzacijskim usmerenjima. Izražavajući se unutar ovih medija Milica Crnobrnja uspeva da ostane dosledna manuelnosti, prirodnim materijalima, organskim materijama kao rudimentarnim principima.

Iz potrebe za otkrivanjem suštinskog izvora ideje video - instalacije kolaža "Čipka neminijatura" (CSM 1999), Milica kao fragment navodi fotografiju, koju izlaže u formi objekta. Kako fotografiju koristi kao sredstvo likovnog izražavanja koje zadovoljava njenu potrebu za likovnim, tako se i kosa i tkanina, najpre fotografisane, nalaze u funkciji strukture - površine na kojoj će neposredno, na samom filmu, a potom i na fotografiji, intervenisati različitim neslikarskim materijalima i iglom, kojom će na samoj površini filma/fotografije obrazovati crtež/šrafuru. Preciznost i posvećenost u organizovanju i komponovanju različitih materijala kao apstraktnih površina, postiže izvesnu napetost kompozicije i otkriva način mišljenja ove umetnice kao mišljenje kolaža, na šta će se ukazati u tekstu Vladimira Tupanjca za katalog izložbe "Čipka neminijatura" (CZKD 1999). Međutim, bilo bi pogrešno ukoliko bi rad vrednovali samo likovno - vizuelnim parametrima; "kontrolisani nered" koji dominira ovim radovima spontano prenosi nešto od atmosfere vremena i sredine u kojoj stvara, ali nas u istom trenutku vodi u jedno prošlo vreme simulirano fragilnim materijalima/formama i oštećenjima nastalim u procesu izrade ovih fotografija.

U predstavama vizantijske srednjovekovne umetnosti kosa žena se pokrivala velom ili maramom. Poštujući ovaj princip, Milica ipak dozvoljava da zavirimo u skrivenu čulnu prirodu, ali posredno, pogledom u irealni prostor. Sukobljavanje struktura, posredno i inverzivno gledanje, nedostupna taktilnost objekata u neprekidnoj igri skrivanja - otkrivanja odaje nenaglašeni pijetizam kao lično stanje duha umetnice.

"Kontrolisana napetost" postignuta pri inkorporiranju različitih materija i njihovih kolažiranih struktura prepoznaje se i u muzici koja prati izložbu i na taj način prenosi navedeni elemenat čulnosti.

 Samim objektom u kome je fotografija predstavljena u svom odrazu i pokušaju da se dotakne nepristupačno čulno, nailazi se na jednostavnu igru u datom i skrivenom.




Goran Petrović - Lotina