Pretraga

Motive za svoje slike, Mosijenko pronalazi u zapisima sveta kojeg vidi oko sebe. Ovaj tipični vedutista Beograda, rođen je u Rusiji gde je proveo prvu mladost i to se oseća u njegovim radovima. Lirska poetičnost, bajkoviti predeli, kao da ilustruju neka od Puškinovih ili Ljermontovih dela, koje je rado čitao. Ruski duh koji je tamo upio, prati ga celog života.

Ovde želimo da posebno osvetlimo Mosijenkovu sliku "Jutro" rađenu u vremenu između 1958. i 1960. godine. Danas, sa zavidne vremenske distance, možemo reći da je umetnik stvorio jednu od svojih najupečatljivijih slika. Autor je u ovu sliku utkao svoja najdublja osećanja koja nesumljivo prenosi i na posmatrača koji se nađe pred ovim, njegovim remek delom. Skladnost njenog tela, simbol je uzvišene, duhovne lepote a svakim detaljem, slika kao da odražava određenu emociju i šalje poruku. Plava gama koja dominira platnom, odaje utisak smirenosti i ničim poremećene tišinine, dok se kroz prozor naslućuju obrisi grada u izmaglici jutra koje tek dolazi. Prenosim reči Katarine Ambrozić, naše poznate istoričarke umetnosti, koja je za ovu sliku rekla da bi profesori likovne umetnosti trebalo da pred njom pokazuju studentima kako treba slikati pejsaž, mrtvu prirodu i naravno akt.



Poslednji radovi, na kojima po ko zna koji put, pokazuje punu umetničku zrelost i pravog majstora svog zanata, koji je uzore nalazio u našim i svetskim velikanima, prikazuju jednog velikog slikara čije vreme tek dolazi. Jer kako je Borhes rekao – "Slikarstvo je umetnost pružanja radosti pomoću oblika i boja", a Marken Mosijenko je, svojim delima, zaista uspeo u tome.