Umetnik

Margareta Jelić (1967)

Prati umetnika

Pretraga

Priča o nama

...to be li­ke ot­her girls

To fit in in this glit­te­ring world...



Mar­ga­re­ta Je­lić je u po­sled­njih se­dam go­di­na kre­i­ra­la se­ri­ju cr­ta­nih fil­mo­va ko­ji se, uglav­nom, ba­ve ži­vo­tom i do­ži­vlja­ji­ma nje­ne glav­ne ju­na­ki­nje, Mar­te, ko­ja mo­žda je­ste, a mo­žda i ni­je Mar­ga­re­tin al­ter-ego. Mar­ta i nje­ni pri­ja­te­lji ži­ve u pri­jat­nim am­bi­jen­ti­ma pa­stel­nih bo­ja, iz­la­ze u fi­ne re­sto­ra­ne, idu na iz­le­te i pra­ve žur­ke. Nji­hov svet je sli­ka i pri­li­ka ono­ga što nam, kao po­že­ljan ži­vot­ni mo­del nu­de mod­ni ča­so­pi­si i lifestyle ma­ga­zi­ni. No, kao u sva­kom do­brom sit-co­mu ili ro­man­tič­noj ­­­­­­­­­ko­me­di­ji, Mar­ta ni­je baš sa­svim si­gur­na da uspe­šno is­pu­nja­va sve zah­te­ve ko­je ova­kav na­čin ži­vo­ta pred nju po­sta­vlja, čak se pi­ta da li uop­šte tre­ba da se tru­di. Na­ša zbu­nje­na i ne­si­gur­na he­ro­i­na po­ku­ša­va da se no­si sa svim po­nu­đe­nim mo­guć­no­sti­ma, ali je­di­no uspe­va da otvo­ri no­va pi­ta­nja.

Če­ti­ri pri­če o na­ma, Mar­ga­re­tin naj­no­vi­ji rad, je ani­mi­ra­ni om­ni­bus, ko­ji ima istu oso­bi­nu ko­ju i ne­ki dru­gi sjaj­ni fil­mo­vi, kao na pri­mer Br­zi­na, ili Do­ne­si­te mi gla­vu Al­fre­da Gar­si­je - na­i­me, sam na­slov vam pre­ci­zno sa­op­šta­va o će­mu se tač­no u fil­mu ra­di. Ova če­ti­ri krat­ka cr­ta­na fil­ma go­vo­re o že­lji da de­fi­ni­še­mo se­be ili po­sta­ne­mo ne­ko dru­gi, da do­ži­vi­mo ve­li­ku lju­bav ili ve­li­ku avan­tu­ru, a da pri tom za­do­vo­lji­mo sva oče­ki­va­nja ko­je je du­štvo pred nas po­sta­vi­lo, ukrat­ko pred­sta­vlja­ju su­mu dnev­nih raz­mi­šlja­nja bi­lo ko­ga od nas.

Mar­ga­re­ti­ni ju­na­ci či­ne upra­vo ono što sva­ko od nas uči­ni mno­go pu­ta u to­ku da­na, za­pi­ta se ka­ko bi bi­lo bi­ti ne­ko dru­gi. Ide­ja o pro­li­fe­ra­ci­ji iden­ti­te­ta, o go­to­vo neo­gra­ni­če­noj slo­bo­di iz­bo­ra, jed­na je od ključ­nih te­ma sa­vre­me­ne te­o­ri­je, umet­no­sti i po­pu­lar­ne kul­tu­re. Sve­sna mo­gu­će ge­ne­ra­li­za­ci­je, pa i ba­na­li­za­ci­je, Mar­ga­re­ta se ovom te­mom ba­vi na šarm­ant­no au­to­i­ro­ni­čan na­čin, ko­ji njen rad li­ša­va sva­ke pre­ten­ci­o­zno­sti. Nje­ni ju­na­ci se su­o­ča­va­ju sa ogra­ni­če­nji­ma u po­lju neo­gra­ni­če­ne slo­bo­de, i pro­na­la­ze na­čin da ih, ma­kar u ma­šti, pre­va­zi­đu. Pr­va pri­ča mo­žda nu­di re­še­nje Mar­ti­ne di­le­me – da li za­i­sta tre­ba da bu­de ”kao dru­ge de­voj­ke” ili da se oti­sne u ne­iz­ve­snost i avan­tu­ru? Ova pri­ča nam po­ka­zu­je ka­ko je to bi­ti ne­u­stra­ši­va kro­ti­te­lji­ca la­vo­va, ko­ja iz ve­če­ri u ve­če fa­sci­ni­ra pu­bli­ku i gle­da smr­ti u oči. Dru­ga pri­ča, po­ma­lo got­skog sen­zi­bi­li­te­ta, go­vo­ri o Mar­ti­nom su­sre­tu sa ta­jan­stve­nim stran­cem ko­ji od na­še glav­ne ju­na­ki­nje mo­že na­či­ni­ti tra­gič­nu ro­man­ti­čar­sku he­ro­i­nu. Raz­re­še­nje je po­ma­lo mi­ste­ri­o­zno, a po­ma­lo ra­zo­ča­ra­va­ju­će. Tre­ća pri­ča go­vo­ri o mla­di­ću ko­ji u pa­ri­skom ka­feu po­sma­tra pro­la­zni­ke; sve de­lu­je kao ide­lan po­če­tak ne­kog Ho­li­vud­skog fil­ma iz pe­de­se­tih. Če­tvr­ta pri­ča je ma­la ato­bi­o­graf­ska vi­nje­ta, sva­ka­ko naj­lič­ni­ji deo či­ta­vog fil­ma i pri­li­ka da se, za­jed­no sa Mar­ga­rer­tom, za­ba­vi­mo u ne­koj tri­vi­jal­noj, sva­ko­dnev­noj si­tu­a­ci­ji.

Či­ni se da je ključ­no pi­ta­nje ko­je Mar­ga­re­ta Je­lić po­sta­vlja u svom ra­du, i ka­da sli­ka i ka­da pra­vi cr­ta­ne fil­mo­ve, ka­ko u sve­tu ko­ji nu­di na­iz­gled neo­gra­ni­če­ni broj ži­vot­nih sti­lo­va zna­ti ko smo mi u stva­ri? Ako is­pu­ni­mo sva oče­ki­va­nja oko­li­ne, pri­hva­ti­mo sve so­ci­jal­ne i me­dij­ske sta­nar­de, ako ko­ri­sti­mo od­go­va­ra­ju­ći šam­pon za ko­su i uvek oda­be­re­mo pra­vu ha­lji­nu za par­ti, da li nas to za­i­sta li­ša­va raz­mi­šlja­nja o to­me šta za­pra­vo že­li­mo? Od­go­vor ko­ji se na­me­će ako pra­ti­te do­go­dov­šti­ne nje­nih ju­na­ka je da ima­ti pre­ci­zan od­go­vor na to pi­ta­nje zna­či ne­ma­ti iz­bo­ra. Sve dok mo­že­te da se od­lu­či­te za ne­ki no­vi, ne­pro­ve­re­ni i ne­iz­ve­sni put, bi­će­te u is­ku­še­nju da nji­me kre­ne­te, ia­ko ne zna­te šta vas na nje­go­vom kra­ju če­ka. Šta bi bi­lo da ste po­be­gli sa cir­ku­som, ili sa ne­znan­cem iz vo­za ko­ji vas zo­ve ime­nom li­te­rar­ne ju­na­ki­nje ko­ja je lo­še za­vr­ši­la? Šta da ste od­lu­či­li da pro­ve­de­te ži­vot do­ko­no gle­da­ju­ći pro­la­zni­ke u ne­kom ve­li­kom, stra­nom gra­du? Ne­ma od­go­vo­ra, sa­mo još vi­še pi­ta­nja.

Datum objavljivanja: