Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Biljana Đurđević
Mersad Berber
Aleksandar Cvetković
Leonid Šejka
Arsenije Teodorović
Jugoslav Ocokoljić
Zoran Pavlović
Vangel Naumovski
Ljuba Popović
Ana Popović Bodroža
„Bele žive prirode“
„Bele žive prirode“, gde su sakupljeni ili, pre, razbacani, sparušeni plodovi i predmeti koji pripadaju prošlosti, neodoljivo podsećaju na takozvane „Vanitas“ iz XVII i XVIII veka, gde je mrtva priroda zapravo bila alegorija kratkoće života i vremena koje prolazi. Tako Ljubica Mrkalj ponovo pronalazi, možda i ne tražeći ga, jedan stari žanr, koji ona oživljava, obnavljajući njegov ikonografski sadržaj.
Tu istu stvaralačku težnju, gde sadašnjost upućuje na prošlost, gde se san i stvarnost prepliću, a preciznost opisivanja postaje odskočna daska za maštovitost, nalazimo i u onim onirijskim pejzažima za koje je umetnica dobila inspiraciju boraveći na grčkim ostrvima.
To su sredozemni pejzaži, često obrubljeni morem, gde se talasaju brežuljci
prošarani maslinjacima i čempresima i gde se ponekad stepenasto nižu antičke ruševine, izmišljene ili neprepoznatljive. Pejzaži viđeni iskosa ili odozgo, otvoreni ka daljinama, gde se pogled gubi, kupaju se u nestvarnoj, niskoj svetlosti praskozorja ili sutona. Mineralni, sleđeni pejzaži, okamenjeni u večnosti, i koji jedino mogu biti nastanjeni fantastičnim stvorenjima. Tako da nismo iznenađeni što tamo srećemo neka neodređena bića, ovlaš ljudska, koja se pomaljaju iz prozračne magme kao leptiri iz svoje lutke. Ona ne pripadaju svetu živih, to su mutanti pristigli iz neznani.
Te onirične kompozicije čas podsećaju na imaginarne pejzaže koji ispunjavaju pozadinu slika italijanske ili flamanske Renesanse, čas, svojom preciznošću i jasnoćom, na nestvarne i metafizičke pejzaže nemačkog romantičara Kaspara Davida Fridriha.
Pejzaži Ljubice Mrkalj, koji na jedan fantastičan način upućuju na Antiku, ili njene mrtve prirode koje obnavljaju duh onog alegorijskog žanra „Vanitas“ iz XVII veka, nisu samo snatrenja o dugovečnosti kulture ili prolaznosti života, jer se obraćaju još i savramenoj umetnosti, kao glasnogovorniku i pojačalu našeg društva koje se opija efemernim i površnim.
Iv Kobri
Datum objavljivanja: