Pretraga

         Danas, u svetu simplifikovane i omasovljene mode sve manje smo svedoci umetničkih projekata u odevanju. Jedan takav je ponudila Ljiljana Žegarac, modni kreator iz Beograda. Formalno gledano, finalni proizvodi njenih kreacija su artefakti vekovne tradicije - kimona, suštinski njen rad formira jednu sveobuhvatnu viziju primenjene umetnosti. Kimono kao izraz tradicionalnog načina odevanja u Japanu podrazumeva veoma komplikovanu izradu i skoro ritualni postupak oblačenja. Ne odbacivši kimono japanski dizajneri ga sada prevrednuju u svedeniju formu, prilagođenu modernizmu. Kimono, ideje istoka, danas je deo zapadnog bogatstva, što daje smisao bavljenju egzotičnom tradicijom. Ljiljana Žegarac je oformila potpuno u duhu postmodernističkih prožimanja iskaz o kimonu. U stvari odeća kao da je samo povod za rad na fenomenima tradicije, tako da njena izložba kao retko koja iz oblasti primenjene umetnosti nudi svest o starim, ekskluzivnim kulturama. Interpolirajući različite sadržaje, arhetipove, od afričkih maski do zmajeva, veoma starih arhetipskih projekcija, ona se zadržala na Japanu, stvarajući slike na kimonima i tkanini od izabranih detalja Hirošigea Hokusaja, Utamara. Time kimono dobija blagu, skrivenu erotizovanu estetizaciju, plemenitost vizuelnosti. S druge strane, u likovnom smislu, njen rad nudi vrednosti integralnog. U čitavoj skali umetničkih dela prisustvujemo rađanju ideja. Veoma preciznim crtežima, pripremnim grafikama za slike na kimonima, samim kimonima kao i unikatno štampanim tekstilom, umetnica formira sintezu likovnih i primenjenih premisa. Daleko bliža slikarstvu no modi, čini nam se da je ona jedina ponudila total dizajn odeće, potpuni iskaz o likovnosti jedne ideje, kao i vizuelizaciju procesa njenog nastanka. Vrednosti ove izložbe leže u superiornom vladanju entitetima savremenog starog postupka izrade odevnog predmeta, ovde proširenog van svojih granica.

Dejan Đorić