Pretraga

Umetnici Aktuelnosti Vesti

Slikari i vajari se od pamtiveka bave ljudskim telom. Mnogim umetnicima bilo je dovoljno jedno ljudsko telo, muško ili žensko, da izraze svoj doživljaj sveta. Naša umetnica Ljiljana Drezga na svojim platnima gotovo redovno slika dva tela, i to najčešće žensko i muško telo.



Središte njenog sveta je žena, a muškarac je biće sa periferija ljudske sudbine. Žensko telo je sočno. životno, a muško telo, kao mužjak bogomoljki, isušeno je, mračno i svedeno na puku anatomiju, sve do skeleta. U osuđenosti muškarca i žene jedno na drugo Drezga je očigledno na strani žene. Ne samo mišlju, nego i likovnim izrazom, bojom, oblikom, radošću sa kojom se žensko telo islikava.



Na slikama koje nemaju jasnu priču, nastale nešto ranije nego maločas opisana poslednja Drezgina platna, pastozna slikarska masa takođe je stavlja u centar ovog sveta neoekspresionističhe apstrakcije, ženu kao dramatičan oblik koji je njoj dovoljan da izrazi svoj celokupni doživljaj sveta. Ima u tim dramatičnim vrtlozima boja nešto od američkog apstraktnog ekspresionizma, recimo De Kooninga, ali s tim da Drezgina platna nose njene individualne karakteristike i boje, kao i shvatanja našeg podneblja.



Ljiljana Drezga je istovremeno i univerzalni umetnik shvatljiv na svim meridijanima, sav u tokovima savremenog mišljenja kako kičicom tako i svojim idejama. Njeno slikarstvo je velika himna u slavu ljubavi koja pobeđuje smrt činom neprestanog plođenja i rađanja.



Dragoslav Srejović