Umetnik

Ju­go­slav Ocokoljić (1951)

Prati umetnika

Pretraga

Iko­no­pi­sa­nje Ju­go­sla­va Oco­ko­lji­ća

Ju­go­slav Oco­ko­ljić sli­ka i iko­no­pi­še. Za  raz­li­ku od mno­gih ob­u­če­nih u sli­ka­nju ko­ji iko­no­pis do­ži­vlja­va­ju kao vr­stu pri­me­nje­ne umet­no­sti,  ovaj sli­kar i kon­zer­va­tor iz­gle­da  ose­ća dra­ma­ti­ku u po­dvo­je­no­sti sli­kar­stva i iko­no­pi­sa. Ne že­li ola­ko da se po­mi­ri sa tom po­dvo­je­no­šću  i eks­pe­ri­men­ti­še da bi is­tra­žio gra­ni­ce iz­me­đu bo­go­slu­žbe­ne sli­ke,  iz­dvo­je­nog sim­vo­la pri­su­stva sve­tih li­ko­va i sve­tov­ne  sli­ke ko­ja je pre­pla­vi­la da­na­šnju ci­vi­li­za­ci­ju u me­ri u ko­joj se to ni­je mo­glo ni za­mi­sli­ti u vre­me us­po­sta­vlja­nja obra­za­ca iko­no­pi­sa.

On ču­va ogrom­no po­što­va­nje pre­ma iko­ni  i nje­nim po­seb­nim za­ko­ni­ma i za­to „na­pa­da“ gra­ni­cu pre sve­ga do­vo­de­ći iko­nu  i „sve­tov­nu“ sli­ku u di­ja­log.  Po­što ima in­tu­i­ci­ju da se for­mom ne mo­že ola­ko za­me­ni­ti či­nje­ni­ca uvi­da ko­ji su ima­li sta­ri iko­no­pi­sci, “ te­o­lo­zi u bo­ja­ma “,  on isto­vre­me­no pro­vo­ci­ra di­ja­log i oslu­šku­je ga. Kao da če­ka re­še­nja ko­ja će mu sop­stve­ne sli­ke – eks­pe­ri­men­ti do­šap­nu­ti. Če­ka re­še­nje pro­ble­ma sa­vre­me­nog iko­no­pi­sa, ko­ji se pre­če­sto za­vr­ša­va pu­kim ko­pi­ra­njem uzo­ra i sa­mim tim od­re­đe­nim od­su­stvom ži­vog sve­do­če­nja Cr­kve i Bo­ga, a mo­žda če­ka i re­še­nje ob­la­go­da­će­nja sa­vre­me­nog sve­tov­nog sli­kar­stva ko­je je u pro­šlom ve­ku, bez pra­ve du­hov­ne ori­jen­ta­ci­je, če­sto naj­ve­će uz­le­te pra­vi­lo za­ko­ra­ču­ju­ći na te­ri­to­ri­je fi­lo­so­fi­je i na­u­ke, sko­ro na­pu­šta­ju­ći gra­ni­ce umet­no­sti.

Kao i mno­gi iko­no­pi­sci, Ju­go­slav ga­ji du­bo­ku sum­nju pre­ma re­zul­ta­ti­ma ko­je je do­ne­lo ne­rav­no­te­žno i ne­kri­tič­no  spa­ja­nje iko­no­pi­sa i ba­rok­nog sli­kar­stva, ka­da je sve­tov­no sli­kar­stvo „pro­gu­ta­lo“ iko­no­pis.  Pre­vi­še je spolj­nih  okol­no­sti  ko­je su ta­da  za­sno­va­le tri­jumf se­ku­la­ri­zma. Za­to on di­ja­log ot­po­či­nje na me­stu gde su se iko­no­pis i sli­kar­stvo raz­dvo­ji­li. Po nje­go­vim sli­ka­ma re­klo bi se da on po­kre­će di­ja­log na me­stu na ko­me je pre­ki­nut, u vre­me pa­da Sme­de­re­va, Ca­ri­gra­da i du­go­go­di­šnje izo­la­ci­je Ru­si­je. Če­ka­nje Ju­go­sla­va Oco­ko­lji­ća je ak­tiv­no i re­zul­ta­te mo­že­mo da vi­di­mo i ko­men­ta­ri­še­mo. Ti re­zul­ta­ti, sli­ke na ovoj iz­lo­žbi, omo­gu­ću­ju i na­ma da se uklju­či­mo u di­ja­log

Datum objavljivanja: