Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Život oblika
U petak, 17 septembra u 19 časova u Blok Galeriji, Jurija Gagarina 221, Novi Beograd, otvara se autorska izložba Sava Popovića, pod nazivom "Oblik života". Izložba traje do 30. septembra.
SAVO POPOVIĆ : ŽIVOT OBLIKA
Portret u skulpturi u Srbiji u 21. veku
U toku istorije portrtet je bio ne samo jedan od prvih, nego najvećim delom i jedan od najvažnijih likovnih motiva u umetnosti. Od 14. veka pre nove ere datiraju portreti ljudi koji nisu bili vladari. To je svojevrsni omaž umrlom. Nakon hiljada godina, danas, portret ćemo, pre nego u galeriji, naći opet na groblju. Ali, da li je to portret koji fokusiramo i želimo da pohvalimo?
Da li je sličnost portretisanog i vajarevog dela dobar portret i umetničko delo?
Ima li vernije kopije od posmrtne maske? Nema, ali je ona kao skulptura mrtvija od onog s čijeg je lica skinuta!
Vredno umetničko delo, dobar portret je dragoceni ključ za odgonetanje svih mogućih karakternih, osobenih slojeva portretisanog. Portret nam kazuje ko je portretisani, kako je živeo, pa i šta misli o samom sebi. Unutrašnje zbivanje i unutrašnja logika prenose se i presudno utiču na formu - na oblik.
Samo posebna umetnikova umešnost će biti u stanju da u umetnički vajan oblik prenese svo životno iskustvo portretisanog. Sve njegove dotadašnje radosti, nadanja i razočarenja, uspehe i poraze treba sažeti u jedan tren, utisak - u formu, u život oblika.
Ako tragamo za portretistom - ne tragamo za posrednikom. Tragamo za umetnikom.
Istina; ne podvrdivši se u umetnosti posrednik se ne poriče u kulturi. I prevodi su katalizatori novih ideja i dela.
U domaćoj umetnosti posle Drugog svetskog rata portret je u kulturi "kumovao" raskidu sa takozvanim domaćim soc-realizmom. Upravo kroz portret ideja se otela kontroli, forma diktatu ideologije - tako je kroz portret osvojena sloboda i pre Murovog dolaska u Beograd, što je oglašeno prekretnicom.
U traganju za portretom - umetničkim delom otkrili smo portretistu. Otkrili smo umetnika koji u tom osobenom, "primenjenom" formom osvajao najopasnije i najsvetlije prostore umetnosti.
Portret je možda danas u umetnosti zaludan posao, ali nije zastareo, prevaziđen. Dakle to nije (sem ako nije reč o grobljima) posao za trgovce jer trgovac sebi ne pribavlja zaludna posla. Portret pogotovo onaj u skulpturi je posao za umetnika bez obzira na njegovo obrazovanje i vokaciju.
On opstaje zahvaljujući Nikoli Koki Jankoviću, Zdravku Joksimoviću, Milanu Blanuši, Slobodanu Roksandiću, Željki Momirov, Đorđu Arnautu, Mustafi Musiću, Ivanu Markoviću
Savo Popović je diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Grupa za istoriju umetnosti) kod prof. Lazara Trifunovića. Objavio je više hiljada tekstova iz oblasti umetnosti: likovnih kritika, analitičkih I istraživačkih tekstova, prikaza knjiga iz umetnosti, intervjue sa najznačajnijim domaćim I inostranim umetnicima, istoričarima I teoretičarima umetnosti (Rene Blok, Herald Zeman, Edvard Lusi Smit, Gerald Mat, Danijel Liberskind, Bonito Oliva…)
Objavljivao je tekstove u mnogim dnevnim I nedeljnim novinama : "Omladinske novine", "Polet", "I ti reče", "Borba", "Republika", "Nin","Evropljanin" , "Status", "Večernje novosti".
Autor je desetak izložbi, počev od izložbe male plastike Matije Vukovića, Galerija Doma omladine Beograda 1979 / "Lov", fobjekat, Galerija "Haos", 2001 / "Fazan" Galerija Haos 2003 / "Karan - u labirintu bez centra", Muzej Kozare, Prijedor 2010 / "Prizemljenje groma", Galerija "Haos", Beograd, 2008 /
Bio je član mnogih žirija: za dodelu “Borbine” nagrade za arhitekturu od 1992. do 2002.; Društva istoričara umetnosti Srbije za izbor za najbolju izložbu za godinu 1997/98; Međunarodnog bijenala grafike "Suva igla" u Užicu 2005.
Učestvovao je u mnogim tv i radijskim emisijama u razgovorima o umetnosti i očuvanju urbane memorije u Beogradu.
Datum objavljivanja: 13.09.2010.