Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Zamišljaji Ilije Bosilja

U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u subotu 15. maja 2010. u 20 časova u okviru ovogodišnje Noći muzeja godine biće otvorena izložba Zamišljaji Ilije Bosilja koju Narodni muzej Zrenjanin organizuje u saradnji sa Fondom Ilija & Mangelos.

 


Na izložbi će biti predstavljeno četrdesetak slika iz svih Bosiljevih ciklusa a publika će takođe imati priliku da vidi knjige koje je on sam oslikavao kao i dokumentacioni materijal koji između ostalog govori o neobičnom "slučaju Bosilj". Svi radovi se nalaze u vlasništvu pomenutog Fonda koji vodi mr Ivana Bašičević, slikareva unuka. U toku trajanja izložbe biće organizovan i prateći program: body-painting performans, dečje likovne radionice, promocija nedavno objavljene  monografije "Svet po Iliji" kao i projekcija filma "Ilija Bašičević – Bosilj" reditelja Žike Mitrovića. Otvaranju izložbe će prisustvovati porodica Bašičević.


Ilija Bašičević Bosilj je rođen u Šidu 1895. godine. Obrađivao je zemlju do svoje 62 godine. Prve gvaševe i crteže uradio je 1957, a od 1958. godine počeo je da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti i ostavio opus od preko 2.000 dela.  Za života izlagao je na stotinak izložbi širom sveta: Amsterdam, Minhen, Milano, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova, Meksiko Siti... U njujorškoj galeriji (Galerie St. Etienne) 2006. godine održana je njegova prva američka izložba, a otad je, 2007. i 2008. godine nekoliko puta izlagan sa velikanima poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea. U januaru 2007. godine londonski časopis Raw Art Magazine uvrstio ga je u 50 klasika art brut umetnosti. Godine 2008. reprodukcija Ilijine ptice objavljena je u New York Times-u. Njegove su slike ušle u poznate kolekcije i muzeje (Collection de l´Art Brut u Lozani, Muzej A. Jakovsky u Nici, kolekcija Karla Pontija, Rokfelera-a, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i dr.).  Umro je u Šidu 1972. godine.


Autor izložbe je kustos – istoričar umetnosti Olivera Skoko. Izložba će trajati do 15. juna 2010. godine.


 


Deo teksta iz kataloga:


Zamišljaji Ilije Bosilja

(Kada slikar slikom blagosilja)


Kada je Iliji Bašičeviću 1957. godine oduzeta celokupna zemlja on počinje da vodi jedan sasvim drugi život. Često je bio na domak smrti ili bolesti, u prilikama kada se borio da sačuva ono što je njegovo i u situacijama da dokaže da ono što je potpisao zaista JESTE NJEGOVO.

Ilijini prsti sa otvrdnulim žuljevima su bili retki pokazatelji da su ruke tog čoveka nekada držale plug. Zamenile su ga olovka i kist. Po sinovljevoj zamisli Ilija je na izložbama bio potpisan kao Bosilj umesto pravim prezimenom jer je ovdašnja javnost, potpomognuta medijima željnih afera, kolebljivo i sumnjičavo dočekala stupanje šidskog slikara na jugoslovensku umetničku scenu. Za to vreme čuveni Žan Dibife, tvorac  forme nazvane art brut, videvši njegove slike u Parizu poželeo ih je za svoj muzej "L’Art Brut" koji se nalazi u Lozani. Danas ova prestižna kolekcija čuva pet Ilijinih radova. Ali ovakva potvrda za ovdašnju publiku kao da nije imala nikakvu težinu. Bosilj je morao da dokaže autentičnost svog slikarskog potpisa i to pred stručnom komisijom u Zagrebu februara 1965. godine. Nakon tri sata slikanja dobio je potvrdu i to napismeno a slika koja je tada nastala čuva se u muzeju Ilijanum u Šidu  koji je Ilija osnovao 1971., godinu dana pred smrt.

Podelio je svoj slikarski opus na nekoliko ciklusa: Apokalipsa, Biblija, Istorija, narodne pesme i legende, Leteći ljudi, Ilijada ili neki moji zamišljaji i Ptice, ribe i životinje. U pokušaju da definišu njegov stil, kritičari su upotrebljavali razne odrednice: od dečjeg ekspresionizma do geronto-ekspresionizma, zaboravljajući na činjenicu da Ilija ni svojim životom, ni svojim slikama nije bio sklon ukalupljivanju u bilo kakve okvire.

Posebno je zanimljiv ciklus Ilijada koja nema nikakve veze sa Homerovim epom. To je Ilijina planeta na kojoj je on stvorio onaj bolji, lepši svet. Da bi neko dospeo na Ilijadu morao je da bude prvo stanovnik Džigure. Bio je to šidski šor, zapravo tek jedna ulica u kojoj je Ilija proveo ceo život. Da mu je bila mala, možda bi poželeo da ode odatle, ali Ilija je ostao i svoj svet stavio u nju, a onda ju je svetu i pokazao, svoju Džiguru. Ilijada je sublimacija svega Ilijinog: tu su i leteći ljudi, i dvoglave životinje i ale i paun odnosno ambasador, morska čuda...

Neobičan je način Ilijinog rada. Znao je slike da namerno ostavi nedovršenim. Kada mu je ponestalo platna i papira koje su mu uglavnom sinovi nabavljali, slikao je na otpacima džakova, na pozadinama nekih tuđih slika, na staklu, delovima nameštaja, zidovima...Potpis na slikama je bio gotovo neminovan i retko kad uvek na istom mestu. Njegov potpis je ponekad bila i namerno pokapana boja ili trag koji se razvukao gde mu možda nije mesto. Osobena je bila i njegova boja; ponekad lazurna, tanjušna, ponekad fovistička snažna, ekspresivna.




Olivera Skoko


 


 

Datum objavljivanja: 03.05.2010.