Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
What It Feels Like for a Girl
U velikoj galeriji Kulturnog centra Vršac, u četvrtak, 11.marta, 2010., u 18 časova, biće otvorena izložba - Istraživački foto-narativni projekat - Jelene Jureše pod nazivom "What It Feels Like for a Girl".
What It Feels Like for a Girl je, po rečima teoretičara i kustosa prof. dr Suzane Milevske, istraživački foto-narativni projekat koji se bavi stereotipom ženske subjektivnosti kao pasivne i sputane od strane raznih društvenih ograničenja. Projekat čine fotografski portreti, propraćeni pripovednim predstavljanjem dvadeset portretisanih žena.
"Složeni dijalog slika-reč, ili još bolje, vizuelno-tekstualno-auditivni narativ, kamen je temeljac u radu na ovom projektu", navodi Milanka Todić, profesor istorije umetnosti, teoretičarka fotografije i moderne umetnosti, nazivajući projekat studioznim, intertekstualnim i funkcionalno multimedijalnim. "U radu What It Feels Like for a Girl svaka žena je funkcionisala dvostruko - sa pozicije subjekta i sa pozicije objekta. Ženama modelima kao objektima fotografije, bila je uskraćena subjektivnost u vizuelnom polju, ali im je vraćena u onom narativnom i auditivnom. Kao objekti fotografije, žene nisu ostale bez glasa u svom drugom, medijskom životu. Sve one su, zahvaljujući auditivnoj ravni dela, izbegle sudbinu one prekrasne sirene koja se dobrovoljno odriče glasa u zamenu za život obične žene, ali pored princa. Naprotiv, sve portretisane žene su aktivne saučesnice u umetničkom projektu i njihove lične priče oblikuju tekstualnu i auditivnu ravan Jeleninog multimedijalnog dela", podvlači Milanka Todić u tekstu "Licem u lice".
Fotografija je u ovom projektu upotrebljena kao vizuelni medij istraživanja. Inače, Jureša se u svom radu fokusira na portret koji joj služi da ispituje odnos posmatrača i posmatranog kroz ponuđenu mogućnost razumevanja portretisanog subjekta. Fotografska slika je Jurešino polazište kreativnog promišljanja portreta, bilo da je reč o mediju fotografije, videa ili o audio-vizuelnoj instalaciji.
Rad Mozarts je nastao u saradnji sa Dejanom Šolajićem, a čine ga video portreti koji predstavljaju mlade, obrazovane ljude istočnoevropskog porekla koji, maskirani u "Mocarte", na ulicama Beča prodaju koncertne karte. "Kroz formu video portreta nastalih kombinovanjem narativa, muzike i slike, Jelena Jureša se interesuje za pitanje kulturnog identiteta ", kaže kustoskinja Maja Ćirić. "Ali", dodaje, "umesto sagledavanja njihovog unapred zadatog i fiksiranog identiteta, ovde je reč o kompleksnoj jukstapoziciji različitih označitelja koji te identitete (de)konstruišu: kostimiranih tela koja su u stalnom pokretu u javnom prostoru, njihovih biografija i omiljenih pesama otpevanih autentičnim `unutrašnjim` glasom".
Jelena Jureša (1974, Novi Sad) je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagala je na izložbama u Srbiji, Francuskoj, Austriji i Hrvatskoj. Tokom umetničkih rezidencijalnih boravaka u Parizu, 2004. i 2005. godine, realizovala je radove iz serije Tourists. U poslednjim radovima u kojima se bavila pitanjem rodnog, odnosno kulturnog identiteta, narativ je u prvom planu i objedinjen je sa slikom u vidu teksta ili audio zapisa (What It Feels Like for a Girl 2009, Mozarts 2009).
Datum objavljivanja: 11.03.2010.