Pretraga

Na dan Dišanove smrti, 2005. godine, Vladimir Nikolić je realizovao video rad u kome Milica Milošević, narikača iz sela Drijenak kod Kolašina, tekstom sastavljenim na osnovu biografije umetnika, koju joj za nju Nikolić sastavio, žali Dišanovu smrt, nad njegovim grobom u Ruanu. Nakon projekcije ovog video rada, biće prikazan i kratki dokumentarni film o razvoju i realizaciji tog projekta, od inicijalnog trenutka kada se Nikolić obraća narikači sa molbom za saradnju, i to sledećim pismom:



 



Poštovana Gospođo Milošević,



Vašu adresu i informacije o Vama dobio sam od Stanke Šćepanović, udovice pokojnog pukovnika Petra Šćepanovića iz sela Plana.



Ja se zovem Vladimir Nikolić, živim i radim u Beogradu kao umjetnik, magistrirao sam slikarstvo na Akademiji u Beogradu. Moji roditelji su iz Peći sa Kosova.  Očeva familija je rodom iz Ozrinića kod Nikšića. Rod sam pokojnog Živka Nikolića, velikog crnogorskog režisera i stvaraoca. Moja baba po majčinoj strani  je od Strugara iz Ceklina kod Cetinja i rod je general pukovnika Pavla Strugara, bivšeg načelnika Druge Armije.



Pišem Vam ovo pismo jer bi htio da Vas angažujem za obeležavanje godišnjice smrti velikog svjetskog umjetnika koji je umro 1968. u Francuskoj i koji je sahranjen u Ruanu, blizu Pariza. Njegovo ime je Marsel Dišan i važi za jednog od najznačajnijih i najzaslužnijih umjetnika 20. vijeka.



Moja namera je da mu kao srpski umjetnik odam počast i obilježim godišnjicu njegove smrti, uz vašu pomoć. Ono što bih ja od Vas konkretno tražio je da pođete samnom u Pariz, odakle bi otišli do Ruana, na grob Marsela Dišana i da tu uz tužbalicu obilježimo godišnjicu njegove smrti.



O vašem radu i tužbalicama sam čuo sve najljepše. Nadam se da ćete biti zainteresovani da učestvujete u mom projektu i da ćemo imati prilike da se lično upoznamo.



S poštovanjem, Vladimir Nikolić,  Beograd, 5. Maj 2004.