Pretraga

Planirano je da Umetnik/ca u (ne)radu obuhvati javni razgovor, izložbu i publikacije, fokusirane na istraživanje umetničkih praksi koje kritički reflektuju savremeni pojam rada - uslove u kojima se rad ostvaruje i odnose koje rad proizvodi. Takođe, cilj projekta je bio i elaboriranje relativno neistraženog polja istorije umetnosti koje obuhvata prakse koje predstavljaju ekstrem na liniji ovog istraživanja - odluke umetnika/ca da napuste bavljenje umetnošću i produkciju umetničkih dela.



Zbornik tekstova Umetnik/ca u (ne)radu sadrži pet tekstova i jedan intervju. Tematski, stilski i teorijski tekstovi su disparatni, a njihova okosnica je širok opseg sagledavanja složenog odnosa umetnosti i rada danas.



Sadržaj:

- Sonja Lavart i Paskal Gilen: Umetnost - odsustvo mere, Intervju sa Paolom Virnom

- Entoni Ajls i Marina Vičmit: Uposli sve što ti dođe pod ruku

- Stiven Rajt: Zabušavanje: paradoksi dokoličarenja (lenčarenja)

- Endi Abot: Lenčarenje - etički vodič, u četiri lagana déla (Po volji čitaj, ne čitaj, izmeni ili uništi tekst)

- Mario Tronti: Strategija odbijanja

- Blaženka Despot: Svijet rada



Izdavači: kuda.org i MSUV, Novi Sad

Godina izdanja: 2012.

Urednici: kuda.org, Kristian Lukić, Gordana Nikolić





Polazna tačka istraživanja su istorijski primeri praksi umetnika/ca čije se delovanje vezuje za modernističke i konceptualne umetničke okvire, a koji su, nakon intenzivnog perioda bavljenja umetnošću tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, odlučili da prekinu svoju dotadašnju praksu - prestankom bavljenja umetnošću, povlačenjem iz javnog života ili propagiranjem koncepta nerada i "besposličarenja" ( slacking). Elaboracija istorijskih praksi otvara prostor za diskusiju o savremenoj umetničkoj produkciji koja se gotovo neizbežno nalazi pod pritiskom prekomerne produktivnosti i kompeticije. Postavlja se pitanje: Da li praksa slackinga kao "aktivnog lenčarenja", koje ne poznaje ustrojstvo i mehanizme produktivizma, te mu nije ni podređena ni opozitna, otvara novo poglavlje u razmatranju pojmova rada i kreativnosti?



(Iz uvodnog teksta o zborniku): Treća godina realizacije može da sugeriše antiproduktivistički tok projekta Umetnik/ca u (ne)radu prouzrokovan setom okolnosti u okviru kojih javna institucija i "nezavisna" organizacija saračuju u polju periferne kulturne produkcije. Takav set okolnosti je doprineo donošenju odluke da se početna ideja radnog zbornika tekstova namenjenog diskusiji pretoči u samostalnu knjigu, dok je realizacija ostalih predviđenih aktivnosti izostala. U okvirima globalnih kulturnih policyja koji potenciraju saradnju između dva sektora u kulturnoj produkciji, model saradnje javna institucija- "nezavisna" organizacija najčešće se vidi kao puna beneficija i lukrativna za sve aktere u njoj. Ovakvim postupkom se, pored institucionalne saradnje i saradnje na sadržaju, omogućuje susret obezbeđenih sredstava iz budžeta javne institucije i projektnih sredstava "nezavisne" organizacije. Ono što se u tom procesu otkriva jeste da je takva saradnja zapravo eksploatatorska za sve. Bez obzira na sabiranje sredstava za realizaciju aktivnosti iz dva različita izvora, okolnosti pod kojima se realizuje kulturna produkcija na periferiji, u smislu povezanosti uticaja globalnih i lokalnih neoliberalnih kulturnih policyja i načina njihovog sprovođenja, osujetile su realizaciju celokupnog projekta. U okviru toga, značajno mesto zauzima donošenje odluke aktera projekta da se predviđene aktivnosti ne realizuju do kraja, tačnije - u pitanju je akt odustajanja, koji u opisanoj konstelaciji dobija značenje prekida sa preskribovanim načinom kulturne proizvodnje, daljom (samo-)eksploatacijom i reprodukcijom uslova u kojima radimo. Time se otvara pitanje do koje mere su okolnosti i odluka o prekidu doprinele formalnoj nerealizaciji celokupnog projekta, s jedne, te dodatno, konceptualizaciji samog sadržaja projekta, s druge strane. Uzimajući u obzir ulogu kulturne produkcije posredovane državom, i u slučaju javne institucije i "nezavisne" organizacije, u okviru kapitalističkog načina proizvodnje, postavlja se pitanje: da li je i kakva buduća saradnja između ovih aktera kulturne scene moguća, i da li akt prekida i odustajanja od preskribovane saradnje može da sadrži politički potencijal otvaranja novog prostora za organizovano delovanje?



Sva izdanja Centra_kuda.org možete besplatno download-ovati sa http://kuda.org/publikacije-kudaread-projekat, a štampane publikacije možete pronaći u sledećim knjižarama, u Beogradu: BEOPOLIS, Makedonska 30; i u Novom Sadu:

Gradska knjižara, Trg Slobode 2, Novi Sad

Ljubitelji knjige, Zmaj Jovina 4, Novi Sad

Lamijeva knjižara, Pu?kinova 40, Novi Sad

NUBLU, Žarka Zrenjanina 12, Novi Sad

SOLARIS, Sutjeska 2 (SPENS), Novi Sad



kao i u prostorijama Centra_kuda.org, Braće Mogin 2, Detelinara, Novi Sad.