Pretraga

Autorski projekat Mirjane Vajdić Bajić: "Tri lika apstrakcije"



"Tri lika apstrakcije" je koncept u kome se tri radikalno različite umetničke pozicije i četvrta iz pozadine (kritičarska), prožimaju u prostoru, slobodno sudaraju ili kontrastriraju. Namerno zahtevajući dela većih formata, postavka pod optiku stavlja, pre svega, metodologije nove apstrakcije, koje po svojoj studioznosti, istraživanjima, strasnoj posvećenosti mediju, nose potencijal moćnog delovanja. Slikarka, slikar i multimedijalni umetnik-filozof predstavljaju nimalo slučajno izabrano trojstvo lično profilisanog stava prema apstrakciji, istorijskim korenima, genezi forme, sopstvenom biću, prirodi, nauci, konstrukciji i dekonsrukciji, ritmu - spontanom ili sračunatom.

Momir Knežević pod uticajima posleratne visoke moderne i uzora poput Lubarde ili Murtića (čiji je bio student u jednom periodu), zadržao je tautologiju između kolorizma i proces slikanja. Karakterističan otklon prema enformelističkim, novofigurativnim, neokspresinističkim, mix–medijskim tendencijama formirao se kao posledica doslednosti i biranja puta koji neće težiti za revolucionarnim već tihim, unutarnjim promenama. Okrenut stalno krševitim submediteranskim predelima oko rodnih Petrovića, njegov slikarski postupak uvek iznova ulazi u veliku metaforu, izjednačavajući ritmove prirode sa onima sopstvenoga bića i slikarskog gesta. Ritam slike može se povezati sa talasima mora, bilja, vazdušnih struja, kamena, a iznad svega vodi ka treptajima duha, odsajima zauvek utisnutim, rođenjem, kodova čulne osetjivosti.

Snežana Grozdanović je u aktuelnom ciklusu učinila veliki preokret, napuštajući asocijativne veze sa motivima srednjevekovne arhitektonske dekoracije i koloritom, okrećući se složenom procesu samoanalize. Bez direktnih uzora na domaćoj sceni, Grozdanovićeva, bez ostatka, ulazi u razotkrivanje kroz proces stvaranja, ne nudeći nijednog trenutka ništa od svog direktnog prisustva. Apstrakcija služi kao elegantni oklop iz koga se pomaljaju ranjivost, govor noći, senzualne tenzije, ali bez "ego" ili "alterego" određenja. Laki prelazak iz malog u veliki format, dolazi kao bonus razvoja likovnog rečnika u kome se, kroz izuzetno pedantno oblikovanu formu, lagani unutarnji ritam, izdiže dramatična tajna ceremonija ženskog otvaranja, nalazeći ključeve univerzalne komunikacije.

Samosvojna pojava ne samo kod nas, po sintezi naučnog, teoretskog, estetičarskog znanja, koje se, kroz plodan spisateljski opus, aktivno prepliće sa slikarskim, skulptorskim i multimedijalnim delom, Milija Belić, po sebi nosi ekvilibrijum mnogih komponenti koje čine aktivnu geometrijsku apstrakciju. U kontunuumu sa posleratnim Vazarelijevim istraživanjima, "novim tendencijama" (koje su doživele svoj puni zamah u Hrvatskoj, dok kod nas u figuri vajara Novaka Kolomana imaju svog velikog usamljenog posvećenika), Belić se kreće na tankoj liniji između istorijskog i new-age jezika skulpturalnih, iluzionističkih-slikarskih ili kibernetičkih geometrijskih formi. Gotovo neoplatoničarski idealan, a u materijalizaciji potpuno savremen, okrenut elektronskim medijima i muzici, Belić sa lakoćom komponuju u prostoru, praveći znalačke konstrukcije od minimalnih plošnih elemenata, čija boja ili ne-boja, crvenilo, crnilo ili belilo suštinski potenciraju ritam. Projektovati teoretski cilj, nije li takva metoda strana domaćem umetničkom duhu, sistemu obrazovanja, istoriji? Jedan od naših velikih u Parizu, mada suprotan umetnički, Petar Omčikus kaže "Belić je intelektualc, a zadržao je toplinu". 

Mirjana Vajdić Bajić istoričarka umetnosti



Izložba će biti otvorena do 21.02.2012. godine



Radno vreme Galerije '73: 10 do 20 časova

                    subotom od: 10 do 15 časova



Milija Belić rođen je 1954. godine u Rudovcima. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978. godine. Član je ULUS - a od 1979. godine. Izlaže redovno od 1978. godine na brojnim samostalnim i zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu. Stipendista je Francuske vlade 1983 - 84. godine, od kada paralelno boravi u Parizu i Lazarevcu. Diplomi-rao je estetiku i završio postdiplomske studije estetike u Parizu 1992. Odbranio sa najvišom ocenom doktorsku tezu na Sorboni 1994. godine pod nazivom "Plastički ritam – prolegomena za  jednu metaumetnost" i stekao titulu Doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog Univerziteta. Učestvo-vao je u radu međunarodnog kongresa estetičara u Parizu 1994. godine. Član je AICA-e, Međunarod-nog udruženja likovnih kritičara, od 1999. Objavio knjige: «Meta Art» (SKC, Beograd, 1997), «Nebe-ske priče» (Biblioteka grada, Beograd, 2000), «Apologie du rythme» (L'Harmattan, Paris, 2002), «Omcikous» (L'Age d'Homme, Lau-sanne, 2004), «Slika i Svet» (SKC, Beograd, 2004), «Fotografije 1964 – 1978» (Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2008), «Spiritus Mundi» (Red Box, Beograd, 2011). Učestvovao u radu više likovnih kolonija. Dela mu se nalaze u sledećim kolekcijama: Nacio-nalna biblioteka (Pariz), Muzej savremene umet-nosti (Beograd), Jugoslovenski kulturni centar (Pariz), Biblioteka grada Beograda, Moderna gale-rija (Lazarevac), Galerija Plexus (Chexbres), Galerija Mostovi Balkana (Kragujevac), Zavod za kulturu Vojvodine (Novi Sad), Gradska biblioteka (Pančevo), Galerija Art’O (Aubervilliers,), itd. Izvedena skulptura: "Paradigma", 2007, čelik bo-jeni, Lazarevac. Nagrade: Dobitnik nagrade za crtež na Fakultetu likovnih umetnosti 1974. godine kao najbolji crtač u generaciji. Dobitnik Vido-vdanske nagrade grada Lazarevca 2004. godine za izuzetan doprinos likovnoj kulturi. Dobitnik nagrade za slikarstvo na XXVI Jesenjem likovnom salonu u Kovinu 2009. godine.

Momir Knežević rođen je 19.08.1949. u Petrovićima. Učio je fresko slikarstvo kod Nauma Andrića. Diplomirao je 1981. godine na Odsjeku za likovno vaspitanje Nastavničkog fakulteta u Nikšiću, klasa profesora Nikole Gvozdenovića. 1982/83 studirao je na Akademie výtvarných umĕni, Praha (Československa),  odsek restauracija, kod profesora Vaclava Pospišila. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Prištini 1986. godine, klasa profesora Muslima Murićija.  1986/87. radio je kao asistent-saradnik vajarskog ateljea kod profesora Stevana Luketića u Zagrebu (Hrvatska). 1987/88. radio je kao asistent-saradnik slikarskog ateljea kod  Eda Murtića u Zagrebu (Hrvatska). 1988/89. proveo je na Academia de Bellas Artes de San Fernando u Madridu (Španija), kao stipendista španske vlade za slikarstvo. Dobitnik je sedam nagrada i priznanja za slikarstvo. Izlagao je kopije fresaka na 10 samostalnih izložbi. Samostalno je izlagao slike na 44 izložbe.  Učestvovao je na više od 270 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radi kao profesor na Fakultetu umetnosti u Zvečanu i na Likovnoj akademiji u Trebinju.  Snežana Grozdanović, rođena je 1970.godine u Smederevskoj Palanci. Završila je Srednju umetničku školu Đorđe Krstić u Nišu 1989.godine. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završila 1994.godine, odsek slikarstvo, u klasi prof. Momčila Antonovića, i poslediplomske studije na istom fakultetu 1997.godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 1995.godine. Aktivno izlaže od 1989.godine. Učestvovala je na preko 200 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Španija, Grčka, Kanada, Crna Gora, Francuska, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Turska). Učesnik je preko 30 likovnih kolonija i simpozijuma slikarstva u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji.

Portfolio Galerija 73