Pretraga

Neizvesne adaptacije je projekat koji predstavlja nastavak zajedničkih radova dvoje umetnika, fokusiranih na različita, nestabilna i ne sasvim definisana moguća stanja katastrofe. Oni ne problematizuju katastrofu kao dramatičan rez, utopističko ili romantičarsko obećanje katarze, koje najavljuje mogućnost novog društvenog prostora, već kao prostor svakodnevice, onaj u kojem uveliko živimo i radimo - kompleksan, neorganizovan, dezorijentišući, sa i bez tragova definisanih smernica i referenci. Katastrofa koju prikazuju je politička, ekološka, društvena, lična i emotivna.



Gverović i Ilić se fokusiraju na proizvodnju i prezentaciju različitih sadržaja koji nisu ujedinjeni u kristalno jasnu i sasvim sinhronizovanu celinu, niti kompaktnu ‘poruku’. Prostor izložbe ispunjavaju radovi u formatima videa, objekta, teksta i crteža. Galerija je podeljena u manje prostorne celine, koje zajedno stvaraju utisak lavirinta u kojem nailazimo na serije ili pojedinačne radove. Hodnici i niše sugerišu dezorijentaciju i radove koji nisu uvek jasno odvojeni. Svaku celinu ispunjava drugi element, drugi rad na izložbi, bilo da je reč o crtežu ili zvuku. Unutar lavirinta vidimo tragove ruševina. Pojedini segmenti izložbe ukazuju na arheologiju nedavne prošlosti, dok drugi nude polazne tačke za moguću buduću arheologiju.



 



Tina Gverović (1975, Zagreb, živi i radi u Zagrebu i Londonu) je diplomirala slikarstvo na Akademiji Likovnih Umjetnosti u Zagrebu, poslediplomske studije završila na Jan van Eyck Akademiji (Maastricht, 2000). Trenutno je na doktorskim studijama na Univerzitetu Middlesex u Londonu. Radi u mediju  instalacije koji uključuje zvuk, zidne crteže, slike na platnu, video i tekst. Takođe, izlaže slike i crteže nezavisno od ostalih medija.



Siniša Ilić (1977, Beograd, živi i radi na relaciji Beograd-Zagreb) je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Koautor projekta Pustinja slike. Jedan od osnivača i član uredništva TkH (Teorija koja Hoda) platforme iz Beograda od 2001. Rezidencijalni boravci: ISCP-Njujork, Kultur Kontakt-Beč i Schloss Solitude-Štutgart. Radi u polju likovnih i izvođačkih umetnosti. U radovima dekonstruiše društvene fenomene i mehanizme poput oblika rada, nasilja u društvu, koncepata edukacije. Radovi su često orijentisani ka timskom organizovanom radu i saradničkim projektima sa autorima iz različitih umetničkih polja - vizuelnih umetnosti, izvođačkih umetnosti, pozorišta, teorije.