Pretraga

Izložba TADEJ POGAČAR: SVAKODNEVICA KAO JAVNA PRAKSA U POLJU MNOGOSTRUKOSTI je prva muzejska retrospektiva Tadeja Pogačara.

Pogačar je izuzetan primer savremenog umetnika koji se pojavljuje i ispoljava u antagonizmima i kontradikcijama svakodnevnog oblikovanja života  tu-sada ili tamo-tada na globalnoj mapi planete. On je u pokretu. On menja topologije.  Pogačar  je primer globalnog umetnika, zato, što uspeva da radi sa singularnim uzorcima sasvim različitih  isečaka svakodnevice u različitim geopolitičkim, geokulturalnim i geobihevioralnim prostornim situacijama širom planete. 

Pogačarov "umetnički rad" je istovremeno zasnovan na programiranju i izvođenju neizvesnih efekata u polju institucija ili oblika svakodnevnog života posredstvom realizacije umetničkih i aktivističkih intencija.  Njegove intencije, međutim, nisu jednostavne usmerenosti umetnika na čin stvaranja umetničkog dela kao završenog komada. Pogačar se, takođe, bavi kustoskim i parakustoskim radom. Interveniše sa modelima nastanjivanja i prisvajanja institucija unutar sveta umetnosti (muzej, galerija, stan likovnog kritičara), društva  i kulture (urbane četvrti, sindikati seksualnih radnika, udruženja beskućnika). Pogačar radi  na pokaznom kao-aktivističkom suočenju sa mehanizmima svakodnevice u urbanom dinamizmu sibularnog života u globalnoj mreži savremenosti. Oblici života u svakodnevici su njegov "postmedij"  interventnog rada. Ali, on se bavi i kustoskim vođenjem galerije i izdavačkom delatnošću knjiga umetnika i teorijskih knjiga o savremenim umetničkim praksama. Bavi se klasifikovanjem i izlaganjem indeksacija "afekata" i "aura" unutar savremenosti. Njegov rad u svim ovim različitim instancama je podložan permanentnim reartikualcijama koje nisu povezane sa "avršenim umetničkim delom", već sa afekacijskim i auratskim intezitetima ili granicama između inteziteta i neinteziteta u svakodnevici sasvim običnog ljudskog života. Njega privlači „trivijalna situacija“, mada ne traga za fenomenologijom opscenih trivijalnosti, već za politikom opscenosti u normalnim i sasvim trivijalnim svakodnevicama običnih ljudi širom planete.

Strategija delovanja zasnovana na "novom parazitizmu" koju u svojim radovima razvija Tadej Pogačar strategija je malih privremenih pokreta i promena. Parazitsko ponašanje radi s ideologijama sveta umetnosti, kulture, ali i svakodnevnog života kao atom relacije koji održava komunikaciju u životu. Komunikacija između instanci moći i njihove kritike koja obećava promenu deo je tokova fiksiranja i rastvaranja, konstrukcije i dekonstrukcije diskurzivne i ideološke proizvodnje. Parazitizam tako jeste strategija preživljavanja u društvu koje pokreće druga vrsta globalnog parazitskog terora – parazitizam kapitalizma. Savremeno društvo pokreću deregulisani tokovi ekonomije i povećana regulacija društvenog života koji su utemeljeni na parazitskom odnosu prema domaćinu koji pokreće samu tu proizvodnju a to je živi rad.  Parazitizam kapitalizma dovodi vezu između parazita i domaćina do krajnjih granica ili finalnih konsekvenci – smrti domaćina. Strategije preterane identifikacije i parazitizma, u ovakvoj situaciji, traže novu radikalizaciju. Potencijalni pravac za razmišljanje moglo bi da bude pitanje kako izvesti preteranu identifikaciju danas u vreme kada je proizvodnja postala centralni pokretački mehanizam dominacije i subordinacije života? Kako se preterano identifikovati sa samim nekro-parazitskim sistemom moći a ne samo sa njegovim ideologijama? To bi možda značilo prelazak sa strategija pregovaranja na razmišljanje o strategijama predatorstva i "varenja" samog neprijatelja Tada bi se (možda) otvorila perspektiva za stvaranje potpuno novih svetova. Za oslobađanje procesa njihovog stvaranja krah je možda neizbežan, ali ipak ne možemo otići sa mesta nesreće. Potrebno je ući i proći kroz njega. Igra parazitiranja zagreva prostor i otvara komunikacijsku perspektivu za eventualnu buduću promenu relacija.

Izložbu prati i dvojezični katalog na srpskom i engleskom jeziku.  U katalogu će biti objavljeni tekstovi: Tadeja Pogačara, Miška Šuvakovića i Ane Vilenice.



Tadej Pogačar je umetnik i umetnički direktor Galerije P74 i projektnog prostora KAPSULA u Ljubljani. Diplomirao je etnologiju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Ljubljani 1984. godine. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani 1988, a postdiplomske studije je završio 1990. Osnivač je i direktor P.A.R.A.S.I.T.E Muzeja savremene umetnosti. P.A.R.A.S.I.T.E Muzej savremene umetnosti je virtuelna organizacija uspostavljena 1993. (www. parasite-pogacar.si). Složeni višegodišnji projekt CODE:RED je započeo 1999. godine.  Samostalno je izlagao u Sloveniji, Beču, Berlinu, Kelnu, Veneciji, Njujorku, Londonu, Zagrebu, Skoplju, Klagenfurtu, Budimpešti, Ankoni, Banja Luci itd., kao i u okviru drugih značajnih internacionalnih grupnih izložbi i manifestacija u svetu od 1990. godine do danas.