Pretraga

Ova izložba deo je projekta Soft Control.





Samoodrživi sistem sile i apsurda

Koncept izložbe nastavlja moja prethodna istraživanja bazirana na kretanju informacija kroz različite medije i ispitivanja mogućnosti pretvaranja vizuelnog impulsa u audio ili motorički signal ali ovog puta kroz upotrebu elektroencefalografa, uređaja koji detektuje moždane talase i prevara ih u audio-vizuelne impulse. Istovremeno, ispitivaću mogućnosti korišćenja satelitskih signala koje meteorološki sateliti koji kruže oko zemlje šalju putem radio signala na zemlju kroz upotrebu internetom dostupnih prijemnika radijskih signala. Na taj način će hibridno strukturirana instalacija omogućiti ukrštanje dvojakih talasa, moždanih koje na svojevrsni način mi emitujemo i radijskim koji nas okružuju.

Kreirana kvazi laboratorijsko-svemirska stanica, za ovu priliku polaziće od načela interaktivnosti i direktnog uključivanja publike u proces korišćenja talasa i vibracija za menjanje zvučnog u vizuelni  ili motorički signal, i obrnuto.



Stevan Kojić



Stevan Kojić - Umetnost prilagođena korisniku

Aktivno konzumirajući savremenu tehnologiju, pomoću interfejsa[1] prilagođenog korisnicima, imamo delimičnu kontrolu nad tokom informacija i njihovom bezbednošću. Kao posledica ograničene kontrole nad korisničkim interfejsima, često se javlja to da smo u poziciji prezasićenja količinom i kvalitetom informacija.  Ne pronalazimo vreme za njihovu obradu-razmišljanje, kao ni za momenat sopstvene refleksije. Na ovaj način, automatski konzumiramo informacije, ne shvatajući njihov širi kontekst i istinitost. Naša virtuelna kopija, koja nastane u interfejsu prilagođenom korisniku,  postaje naša „nova stvarnost“, laka za manipulaciju i kontrolu.





Koristeći umetnost, nauku i tehnologiju, Stevan Kojić ukazuje na svakodnevicu u okruženju prilagođenom korisniku. Njegovi izrežirani sistemi-eksperimenti transformišu prostor galerije u laboratoriju. U njima posetilac aktivno učestvuje, delimično utiče na promenu signala-informacije.





Kojićev novi „Samoodrživi“ sistem nastavlja prethodna istraživanja bazirana na toku signala kroz različite medije i ispituje mogućnost njegovog pretvaranja u audio i motoričke signale. Centralnu tačku sistema predstavlja elektroencefalograf (EEG). On registruje moždanu aktivnost posetioca sa poglavine, pomoću površinskih elektroda. Dobijene vrednosti moždane aktivnosti preuzimaju arduino (open-source softver i elektronika) i računar, transponujuću ih u zvuk i video animaciju, kao i za upravljanje vibrirajućim motorima. Posetilac posmatra, čuje i oseća promene koje su direktna posledica njegove moždane aktivnosti. U procesu posmatranja, dolazi do nove promene u moždanoj aktivnosti koje sistem beleži i nastavlja transformaciju signala koji upravlja vizuelnim, zvučnim i motoričkim delovima sistema. Vrednosti signala su uravnoteženije, dok ne beleže moždanu aktivnost, a dinamičnije kada je posetilac integralni deo sistema. Sa moždanima talasima ukrštaju se radio talasi dobijeni iz radio prijemnika dostupnih preko Interneta koji hvataju signale iz meteroloških satelita koji kruže oko Zemlje. Prvu vrstu talasa emitujemo sami, a druga vrsta talasa nas okružuje. Signali u ovom  hibridnom sistemu – mutiraju, nestaju i pojavljuju se,  pokušavaju da nas uvere  da je sistem samoodrživ. Uhvaćeni u ovo elektronsko „vrzino kolo“, često nismo sigurni koja je namena dobijenih informacija, čemu sistem služi osim što delimišno utičemo na njega, tj. ono što proizvodi. S obzirom da samoodrživi sistem nije moguć, shvatamo da smo dovedeni u stanje apsurda, slično onom u koje svakodnevno  zapadamo u informacijskom prezasićenju. Apsurdnost je podcrtana i idejom da sistem emulira organizam „čija je jedina svrha njegovo postojanje[2]“.





Iako podseća na naučnu laboratoriju, hibridna instalacija Stevana Kojića, ne služi otkrivanju naučnih istina, već svoje polje delovanja na posetioca ostavaruje u polju umetničkog.  Ona ukazuje na savremenu poziciju u sistemima interfejsa prilagođenih korisniku u kojima kreiramo virtuelne identitete.

________________________________________

[1] Grafičko okruženje korisnika (engl. Graphical User Interface, GUI, kolokvijalno: interfejs ili okruženje) je kompjuterski program koji omogućava korisniku da komunicira sa kompjuterom koristeći simbole, slikovne metafore.

[2] Iz intervjua Stevana Kojića, „Početak ne leži u tezi, već u dilemi“, sa sajta www.supervizuelna.com.



Ivan Stanić, kustos projekta i istoričar umetnosti



 



Stevan Kojić (1973, Kikinda) diplomirao i magistrirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Vanredni profesor na katedri za Nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu i na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju. Njegova osnovna interesovanja se kreću u polju istraživanja relacija između umetnosti, društva, nauke i tehnologije kroz odnose: analogno/digitalno, biologija/tehnologija, ekologija/ekonomija, low-tech/hi-tech, otvoreni/zatvoreni sistemi, vreme/prostor, virtualno/realno i dr.



Kontakt: kojicstevan@gmail.com, www.stevankojic.com



O Stevanu Kojiću:



Sećate se onih beskonačnih mašina iz crtanih filmova, kada se jedna akcija prenese na drugu, druga na treću i tako dalje? Nešto poput toga konstruiše Stevan Kojić samo što koristi savremene tehnološke postupke i gedžete u kombinaciji sa predmetima iz svakodnevnog života. Razgovaramo povodom nedavno održane izložbe “Samoodrživi sistem apsurda – eko-tehnološko-bio-socijalno stanište” u Galeriji „12Hub“.



Kao uvod razgovoru koji je vodio Žolt Kovač za www.supervizuelna.com





...Tehnološko se na posve drugačiji način susreće s biološkim i u instalaciji Stevana Kojića Samoodrživi sustav apsurda (2010.), kojom autor putem cikličnog kruženja podataka između bonsai stabla i elektronskih uređaja postavlja (možda retoričko) pitanje o svrsi konstantne reciklaže značenja i znanja te o beskonačnim reinterpretacijama kulturnih, društvenih, političkih i ekonomskih informacija.



Ena Hodžić, iz kataloga:  Device Art 4.012 – mašine roboti i kuhana jaja, Kontejner, Zagreb, 2012.



... uočavamo potrebu Stevana Kojića za kreiranjem sistema koji ne teži otkrivanju velikih naučnih ideja i istina, na kojima insistiraju prave naučne laboratorije, već omogućavanju slobodnog delovanja, pojednostavljivanja i prenamenovanja postojećih, tradicionalnih društveno – umetničkih sistema. U tome je uočljiva umetnikova usmerenost ka korišćenju open source hardvera i uradi sam filozofije, karakterističnim praksama umetnika poznatih na zapadu kao makers, kojima je osnovni koncept rada eksperiment u multidisciplinarnim projektima.



Sanja Kojić Mladenov, za izložbu: „Stevan Kojić: Nestrategijska inteligencija", Likovni salon Kulturnog Centra, Novi Sad, oktobar 2012.



Ova „laboratorija” svojim apsurdnim „eksperimentima”, uglavnom konceptualno baziranim na principima ekotehnologije, posredno ukazuje na apsurdnost današnjih odnosa u društvu i provocira na razmišljanje o tome da čovek treba da se otrgne iz sistema, vrati sebi, svom dostojanstvu i da ponovo uspostavi savez sa prirodom kroz prepoznavanje uzajamne potencijalno pozitivne veze između prirode i tehnologije, na obostranu korist i dobrobit čovečanstva.  Dokle god je umetnost naklonjena svesti, što više umetnika prelazi granice, to bolje”. A izložba „Samoodrživi sistemi apsurda” Stevana Kojića to upravo čini na jedan nenametljiv i veoma konstruktivan način.



Sunčica Lambić – Fenjčev, za izložbu „Laboratorija apsurda“ u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu





O projektu SOFT CONTROL



SOFT CONTROL - Umetnost, nauka i tehnološko nesvesno (EU)

Dom omladine Beograda deo je širokog evropskog projekta „Soft Control – umetnost, nauka i tehnološki nesvesno“,  koji će se realizovati od 2012. do 2015. godine kroz saradnju 9 partnera iz 7 država, a koji će u ovom periodu realizovati više od 8 simpozijuma, 16 umetničkih solo izložbi/instalacija, preko 40 razgovora sa umetnicima, 7 velikih Residency programa za umetnike i naučnike, 4 grupne izložbe, 8 workshop-ova, preko 30 predavanja, 12 grupnih izložbi, 7 performansa i još mnogo različitih formi razmena umetnika i projekata koje će proisteći iz osnovnih aktivnosti projekta. Namera je da Soft Control bude višegodišnji kulturni projekat sa misijom da otvori naučne laboratorije širim društvenim krugovima, počevši od umetnika, eksperata, do različitih obrazovnih entiteta... pa nadalje ka najširoj publici. Dom omladine Beograda ima za cilj da kroz ovaj projekat domaćoj javnosti, kao i kroz saradnju sa evropskim partnerima predstavi najznačanije beogradske umetnike koji se bave ovom oblašću.