Pretraga

Koliko god se trudili da sliku oslobođene reklamne ponude prihvatimo, toliko je naš opstanak ispritiskan zavodljivim slučajevima ljudskih odrastanja. Biogenetska strujanja nedužnosti mladih primeraka ljudske vrste, počivaju nezaustavljivo u zaustavljenom medijumu slikarske umetnosti. Zbiva se tako i u okolnostima današnje informatičke implozije slika, pojmova i mogućnosti. Postajući kadrirajuće hvatanje ukoštac sa ogromnim nasleđem bodlerovskog ‘Slikanja modernog života’, gde se izgledi i stanja ljudske rase obrušavaju nemilosrdno na statuse naše volje pretnji sveopšte destrukcije.



Vladislav Šćepanović slikarski kreativno sudeluje u poigravajućem vrtlogu lascivno uvećane i sekvencirane drame uživanja i zavodljivih varki naslojenih svetova veštačkih prizora. Poput nekadašnje matrice religijskog rasporeda ponuđeni su kanoni čulnih gubljenja u opuštajućim teretima svakodnevice. Uvećana reklamna dečja lica vesnici su sloma razvojnih etapa savremene potrošnje. Svest privida je nastanjena terotorija slike koja čini da se ova novost razdoblja posle postmoderne aktivira kao avantura kruženja zagrcnutim paklom svakodnevice reklamnog uvećanja sugerisanih ponuda.



Odabrane slike otud isijavaju pasaže svojih težišta, predmetnih sastojaka i lako prepoznatljivih učesnika. Veštački materijal kao i veštački načinjeno zadovoljstvo uobličuju paradoksalni pretres naših ubeđenja. Kinder etiketa postaje garantovana granca osetljivosti, ranjivosti i izmene, Slikarska domišljatost odnegovana pred takvim poimanjima detinje ljudskosti, njihovih iskadrirano nameštenih vrlina unosi i osnovni pojam slikovnih zapleta. Unutar uvećanog punctuma, izražajnost pojačanog površinskim izgledom ljudske kože sačinjava se novo okrilje potajne želje i opasnosti. Nimalo daleko od velikog raspona svojih pozivanja, slikar takvih, uvećanih drsko kontrastno bojenih deonica odgovara ka nasleđu nacističkih ‘lebensborn’ programa, ali i korporativnih ponuda slatkoće, diktiranog ukusa i besomučne potrošnje. Svestan da poput naslova jedne njegove izložbe slika ‘Društvo spektakla’, se u prizorima razaznaje više od očiglednog, Vladislav Šćepanović uokviruje u štafelajskoj slici medijsku, ekransku i, opšte uzev prostornu aglomeraciju novih individua i nove prirode. Očigledno je da se oštrica tih prikazanih prisustva i bojenih ispada, ta nemirna osmehnuta sila pruža u sve delova malenog reklamnog, a džinovskog iskustvenog mozaika. Koristeći prizore kao skup slikarske veštine, nastaje uživalački vrtlog: dinamizovan, koncepcijski kontroverzan, opažajno nametljiv. Postojanje takvog kompozicionog odmetanja naglašava programsku anatomiju liberalne, evokativne, preteće nametnute stvarnosti našeg doba. Nevidljivih i posrednih programera i njihovih aktiviranih čulnih zapovesti.



Nikola Šuica



dr Vladislav Šćepanović, rođen u Nikšiću 1971. Fakultetu likovnih umjetnosti završio na Cetinju 1994. Postdiplomske studije završio na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu 1996. Doktorirao u oblasti teorije umetnosti i medija, na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu 2009., mentor prof dr Divna Vuksanović. Radi kao vanredni profesor na predmetu Crtanje i predmetu Slikanje na FPU u Beogradu. Profesor na doktorskim studijama Fakulteta primenjenih umetnosti i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Vršioc dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu od juna 2013. Objavio više naučnih radova u stručnim časopisima i jednu monografiju pod nazivom „Medijski spektakl i destrukcija“, Službeni glasnik, Univerzitet umetnosti, Beograd 2010. Izlagao na 26 samostalnih i više kolektivnih izlozbi u zemlji i inostranstvu.