Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Srpska fotografija u Slovačkoj
Srpska fotografija u Slovačkoj u okviru manifestacije Meseca fotografije u Bratislavi, u prostoru crkve Klariški u četvrtak, 4. novembra otvara se izložba
Nove beogradske slike 2000–2010.
Slovačkoj publici predstavlja se 10 srpskih fotografa - Mirko Lovrić, Dragan Mirković, Branislav Strugar, Fadil Sarki, Zoran Đorđevic, Aleksandar Kelić, Aleksa M. Trbović, Ivan Stanić, Milena Anđela Mišic, Sanja Kneževic - prema izboru Gorana Malića.
Kulturni centar Beograda dobio je poziv od organizatora manifestacije Mesec fotografije u Bratislavi da predstavi srpsku fotografiju. Izbor radova pripao je Goranu Maliću, fotografu, istoričaru srpske fotografije i umetničkom direktoru galerije Artget KCB-a 2004/2005, i oslonjen je na poetike autora koji su stvarali tokom poslednje decenije, a i danas su aktivni. Publika u Bratislavi videće radove fotografa različitih generacija i poetika - od Mirka Lovrića (1935) i Dragana Mirkovića (1946), preko Aleksandra Kelića (1964), Alekse M. Trbovića (1966), do najmladjih : Milene Anđele Mišić (1982) i Sanje Knežević (1984).
Malić se opredelio za nove, do sad uglavnom neizlagane fotografije, čije su teme Beograd i njegovi žitelji, ističući da njegov izbor ima za cilj da ukaže na neke poetike koje su bile dominantne u poslednjoj deceniji. Fotografije karakterišu slikovni kvaliteti gradskih ambijenata, ali ne toliko kroz tehničke osobine ovog medija kao realističnog svedočanstva, već kroz estetske osobenosti različitih autorskih rukopisa. Tema je samo bila povod da izabrani autori, uprkos ličnim razlikama u gledanju na grad, svoje senzibilitete pretoče u mozaik zajedničkih utisaka koji smo, shodno bliskom vremenu njegovog nastanka, nazvali – Nove beogradske slike, kaže Malić.
Obično se kaže da su stariji umetnici tradicionalni, a mlađi progresivni. Ovaj izbor pokazuje da to ne mora biti tako. Shodno svojim ranijim opredeljenjima, u kojima je uvek bio na liniji avangarde, Mirko Lovrić i ovoga puta istražuje likovne fenomene: distorzije, iznenadna skraćenja oblika i prelamanja svetlosti. Dragan Mirković obuzet je suprotnostima gradskog života. Branislav Strugar poznat je kao strpljivi beležnik lepih ambijenata i zavodljivih svetlosti. Fadil Sarki, crno-belom slikom vešto beleži neobične prizore skrivenih gradskih mesta. Osobina Zorana Đorđevića je svedenost i usmerenost na osnovne osobine motiva. Izrazito zainteresovan za dramatiku crno-bele fotografije, Aleksandar Kelić se priklanja različitim temama od kojih su mnoge vezane za spomeničko nasleđe, etnologiju, katkad i folklor. Aleksa M. Trbović je sklon ispitivanju socijalnih fenomena: predprazničnog ukrašavanja kuća, uličnih prizora, tetovaža, motociklista, bliznakinja... a fotografiše i spomeničku dekoraciju arhitekture Beograda. Ivan Stanić nastoji da izbegne ograničenja i uobičajene pravougaone forme fotografije - Beograd vidi kao raznovrstan spoj arhitekture i ambijenta urbanog življenja. Izrazito reportažni fotograf Milena Anđela Mišić ulazi u ulicne događaje, grad vidi kao kotao u kome se uvek nesšto kuva (vatrogasne intervencije, sportska takmičenja, ulični problemi...). Sa reporterskim nervom i Sanja Knežević ispituje strukturu grada u njegovim različitim slojevima, koristeći sumračno ili predvečernje nebo, rasutu svetlost, dramu oblaka, atmosferu gradskih simbola, dvokrilni aviončić nalik na komarca, pa pokret, skok...
Datum objavljivanja: 03.11.2010.