Pretraga

Beogradski klub „Industrija“jeste mesto nastanka tehno kulture u Srbiji, a ono što je izuzetno jeste činjenica da se ova pojava dešavala istovremeno sa nastankom tehno scene u Evropi i svetu, a u okolnostima ratova, sankcija, inflacije, siromaštva i opšteg razaranja svake normalnosti 90-ih godina.



Carstvo nebesko

„Izmenjena stanja naših života na tehno fotografijama Srđana Veljovića govore sa kakvim su se žarom neke generacije stasale u lošim devedesetim borile da sačuvaju normalnost svog života. Sa ovih fotografija napadaju vas jarke boje, uvrnuti likovi beogradskog noćnog života, superstar disk-džokeji, scene hedonizma - drugim rečima, život u jednoj od svojih oslobođenih formi. Da li je ovo zaista mozaik Srbije prošle decenije? Naravno da nije!

Tehno u Beogradu bio je neka vrsta čaure unutar koje se odvijala urbana, životna komunikacija koja je pred vulgarnom najezdom pomahnitale politike na koju naši životi nisu imali uticaja zamirala na svakom drugom polju. Srpski „tehno klabing“ bio je sirotinjski hedonistički raj izgubljene generacije, dece koja su u pubertet ušla u vreme Osme sednice i čiji se život praktično odvijao u kvantumima poremećene realnosti od koje je trebalo na sve načine pobeći. Borba sa TV slikama, zatvorene granice, nasilje na ulicama, kultura smrti - sve je to postajalo neki tuđi svet kada dođe vikend i kada se utone u paralelni tehno raj u kome je bog DJ, a svi mi anđeli, bez razlike.

Ekskluzivna teritorija na kojoj nisu vladali ovozemaljski zakoni zauzima prostor Srđanovih slika. Iz njih isijava pulsiranje stroboskopa, repetitivnost elektronskog ritma, snop laserskog zraka i jevanđelje tehno ekstaze. Iskrivljena, odsutna, zamrznuta lica govore o dubini ovog zanosa i vere u gotovo religioznu dimenziju bekstva od realnosti. Ovo carstvo nebesko jasno govori o tome koliko smo u pojedinim trenucima bili daleko od Srbije i od nas samih i koliko nam je zbog toga  bilo dobro.

Danas, kada tehno sa sve manje uspeha odoleva napadima trivijalne svakodnevice, ove fotografije podsećaju na neke trenutke u kojima je ne samo Beograd bio - svet, već i koliko smo i mi bili ljudi spremni da uzmemo od života više nego što je ponuđeno i dozvoljeno. Ulaznica za taj privremeni raj ističe i samo od nas samih zavisi da li ćemo naše živote spasiti onako kako smo to već jednom učinili. Barem od sumraka do svitanja.“  

Gordan Paunović  (2001)