Pretraga

Višemedijska umetnost  različitim kanalima prenošenja estetskog iskustva (reč, slika, gest, zvuk, znak, predmet, atmosfera ...) kreira jedinstveni integralni doživljaj ideje ili namere kojom se prenosi poruka. Kao sredstvo izražavanja dostupna je svakom ljudskom biću koje ima sposobnost da opaža, oseća, promišlja i deluje i nije rezervisana samo za nosioce talenta u oblasti određenog oblika umetničkog izražavanja kao što su npr. crtež ili fotografija.



U biti događaja (EVENT-a) jeste da je to živ medij, koji se finalno realizuje tek kroz interakciju sa učesnicima u ovom slučaju publikom – posetiocima galerije Stepenište, koji će moći i konkretno da deluju u polju interaktivnog performansa.



Tema kojom Tepavac ilustruje višemedijsko kreiranje dela,  jeste izrazito humanistička i neorenesansna, ali i demokratska.  Fokus je na čoveku običnom građaninu – građanki, kome se upućuje pitanje: Kada  biste bili u mogućnosti da učinite nešto, da li biste se usudili , i šta bi to bilo?



Sada vi imate reč.



Ksenija Marinković istoričarka umetnosti

30-minutna priča o Spomeniku građaninu i građanki X sadrži:



 

Svest o realnom, o otelotvorenju, materiji;



Pred-okom=predočeno;

Polazište: Izvođenje, predstavljanje kao dokaz postojanja. Pitanje pojavnosti znaka, odnosno njegove odsutnosti;

Odnos prema meni/tebi/njemu/njoj istovremeno prisutnom i odloženom, u  tekstovima koji su isprepletani i u višestrukim, višeznačenjskim interodnosima;



Vidljivo kao određivanje, tj. Prikazivanje nečega ili činjenje nečega, što je svest o realnom po ličnom mišljenju;



Kritiku modernističkih autonomija umetnosti i usredsređenosti na jedno čulo – umetnost  za jedno čulo;



Apstrahovanje i destrukciju vizuelnog  u  užem smislu;



Neprikazivanje, već stvaranje događaja i situacija;

Prostor za slobodan doživljaj i asocijacije;

Figuru koja ne upućuje na sebe samu, već na razliku, tj. Prazan prostor između značenja i nosioca značenja;



Mimetički prostor skulpture – figure na po dva minuta +događaj sa umetnikom i publikom;



Ulogu slučaja;

Predložak:  égalité  u kontekstu fenomena:  Građanska klasa u Srbiji;

Artefakt: građanin, ugrožen nedostatkom ekonomske moći i privilegija i u otklonu od postupaka samoobmanjivanja idejom da iste ipak poseduje;

Prekrižavanje kao mapiranje, a ne poništavanje. Ništa nije nikada ni prisutno ni odsutno, već je potentno;



Tragove i tragove tragova  u kulturi sećanja;



Spomenik na dva minuta kao potvrdu zasluge za učešće u proizvodnji tekstova i značenja  u Malim ljudskim pričama. Fragmentarni narativi, koji su samo naizgled neutralni, u  stvaranju, u  potrazi, u presavijanju, prelamanju, odslikavanju…označitelji koje je nemoguć ezabeležiti, ne  u formi savršenih, nepobitnih identiteta;



Zavodljive tekstove…mnogobrojne;



Igru…



Uputstvo za upotrebu Spomenika:



Svaka stvar je vredna tačno onoliko, koliko je cenimo. Naravno, uz uslov da je pravilno koristimo.



Mr Vesna Bogunović, Teoretičarka  umetnosti  i  medija



Učesnice/i:



Juliana  Boroš, kant autorka;



Arion Petrovski, muzičar (udaraljke);



Performerke/i  Studija Iskorak: Vojislav Matić, Kristina Radnović, Nikola Zablećanski,



Marko Panajotović i  Manja Topalović.



Predrag  Radovančević,  dizajner svetla.



Saradnice/i:



Romana Bošković, stručna saradnica Šumatovačke – Centra za likovno obrazovanje;



Tara Tepavac, studentkinja Beograd , Diana Kržanić, umtenička direktorka Studija Iskorak;



Milan Adnađ, student Istorije umetnosti (Filozofski fakultet, Beograd).

Tehnička podrška:  Goran  Stanković, Milan Despotović i Goran Papić.