Pretraga

Predrag Caranović rođen je 1955. godine u Kladovu. Završio je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1980. Samostalno se edukovao u vajarskim radionicama Lale Subotičkog i Mome Krkovića…Član ULUSa od 1980, dobitnik nekoliko nagrada. Radio kao kustos u MSU u Beogradu. Izlagao na brojnim izložbama u zemlji i u inostranstvu. Dela mu se nalaze u više muzeja u zemlji i inostranstvu i privatnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.



„Stalni počeci su odredili sintaksu mog života. Sa druge strane ako razmišljam u nazad uviđam da tu postoji neka pravilnost. Diskontinuitet prelazi u kontinuitet. Ono što mi se dešavalo u životu imalo je svoje posledice i u radu. Međutim, to nije uvek lako vidljivo pa se ni sam nisam baš previše ni bavio time.

Veliki preokreti,  nisam o njima odlučivao ja. Vihor života me je nosio kako je hteo, bez plana, bez izvesnosti. U njemu sam se prilagođavao samom sebi. Proizvod toga je i proizvod mog bavljenja umetnošću. Stereotip o kontinuitetu  je teško primenjiv u mom slučaju. Stvari  su se dešavale. Nikada nisam razmišljao, ono što se kaže, o sledećem koraku, radio sam šta sam hteo, što sam mogao,  i što mi je trenutak nalagao. Morao sam da pravim kompromise jedino sa samim sobom pa kad kad mi je i to teško išlo. Zbog toga  sam se trudio da finansijski ne zavisim samo od skulpture. Uvek sam radio još nešto, što mi je u  manjoj ili većoj meri pružalo finansijsku sigurnost. Nisam se  u dovoljnoj meri bavio sobom u smislu izgradnje karijere . Zadržao sam intimu stvaranja ali sam izgubio javnost predstavljanja."



Ovako u najkraćem Predrag Caranović definiše svoj višedecenijski rad koji su podjednako bojili različita interesovanja i aktivnosti kojima obiluje njegov profesionalni angažman. Iza svega stoje renesansna načela koja je Caranović sa više ili manje uspeha dosledno sprovodio  kroz život i rad. Zbog toga Predraga Caranovića ne možete predstaviti samo kao skulptora, već morate imati na umu i njegovo iskustvo kao istoričara umetnosti, predavača, fotografa, kustosa, bibliotekara, zanatlije, montažera, filmofila, aktiviste... Sav taj mnogostruki splet zanimanja začet je u njegovom ranom formativnom periodu, koji nije imao konvencionalan tok. Ta okolnost mu je u velikoj meri omogućila da razvije individualnost i autonoman jezik, i da ih kao svoju odliku zadrži u svom radu do danas. Taj jezik je podrazumevao sposobnost  neformalnog mišljenja i spajanja naizgled nespojivih stvari u zaokruženu celinu.

Caranovićeva "bočna" linija edukacije nije počela u umetničkim školama redovnog / klasičnog tipa, već je najpre, kao i veliki broj sada veoma priznatih umetnika, pohađao školu u Šumatovačkoj. Šumatovačka je kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih bila vrlo popularna škola jer je sadržaj koji je svojim programom obuhvatala bio dobra osnova za upis na Akademiju. U poslednjem času upisuje namesto Akademije, Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. To donekle menja i njegov umetnički angažman. Ne izlaže gotovo dvadeset godina dok je radio u MSU zbog sukoba interesa. Do sada je viđen samo deo njegovog bavljenja skulpturom.  Do poslednjeg časa su se menjale različite koncepcije njegove izložbe. Iz dana u dan su se menjale želje i mogućnosti. Na koncu je pobedio održivi plan moguće izložbe.   Snežana Stamenković