Pretraga

Tijana Stašević rođena je u Beogradu 1982. godine. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Jovana Rakidžića. Član je ULUS-a od 2010. godine i ima status slobodnog umetnika. Izvesno vreme provela na studijskim putovanjima u Italiji, Grčkoj i Turskoj. Samostalno izlagala u Kikindi (Galerija „TERRA“), Srpskoj Crnji (Galerija „Rodna kuća Đure Jakšića“) i Beogradu (Galerija „Qucera“). Nastupala na više kolektivnih izložbi u Trebinju, Beogradu, Novom Sadu... Živi i radi u Beogradu.

„Slike koje izlaže Tijana Stašević u osnovi likovnog iskaza imaju anarhičan duh avangarde ne u želji da je negira, već naprotiv: ona proširuje njene premise upuštajući se u eksperiment (…) Staševićeva je na priči intenzivnih boja i kontrastnih površina, a to je opstrukcija uobičajenog s jedne strane, a sa druge, mladalačka beleška o hrabrom ulasku u svet slikarstva. Pred nama su platna koja nas zaustavljaju i opsedaju totalizujućom podlogom i nezavisnošću obojenih

površina koje smelo upućuju na Miroa, Kaldera, Kleea, Dibifoa, Maljevića, Poloka i Hartunga ne zbog toga da bi prihvatila tradiciju postmodernizma nego da bi modernističku avangardu učinila nadolazećom modernošću novog manira postmodernog slikarstva (…) Sklonost ka promišljanju je odvajanje od uobičajenog u onom pravcu kojem je okrenuta suština likovnog iskaza. Ovde istraživanje koncepta podrazumeva avangardno, moderno i postmoderno: avangardno odbacuje stalnu lokaciju i postaje entitet nad svim nivoima likovne kreacije – kao merilo napredovanja u dozvoljivim granicama koje prate napredovanje ideje. Kolaž i montaža u avangardi su postupci koji ukidaju organsku celinu umetničkog dela: na taj problem autorka izložbe Tijana Stašević odgovara akrilikom, pigmentima i uljem na platnu. Takvo stanovište podiglo je umetničku vrednost slika koje gledate i pomirilo istorijsku avangardu sa današnjim slikanjem. Predložak koji pomaže takvu ideju aproprijacije je postavangardizam kojeg je teorijski oblikovao Peter Birger iz njegovog neprihvatanja postmodernizma, pre svega njegove pluralnosti, zatim vraćanje narativnosti i mimetizma i poštovanja umetnika koji su radili nepriznati. Na listi odbijanja nema interslikovnih veza pa je sve ono što je nastalo posle estetizma: italijanski futurizam, nemački ekspresionizam, kubistički kolaž, dadaizam, ruska avangarda posle revolucije i nadrealizma jeste baština postmoderne institucije iako avangarda ima antisituacioni stav u svim ovim preplitanjima. Tijana je tako našla svoje udobno mesto i tu će, svakako, imati mnogo posla.



Milenko Stašević, izvod iz teksta „Tijana Stašević: Zajedno sa teorijom“