Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Juraj Plančić
Slike Šemse Gavrankapetanović
U Galeriji ULUS-a, u sredu, 15.septembra, u 19 časova, održaće se otvaranje izložbe slika Šemse Gavrankapetanović. Izložba će biti otvorena do 28.septembra.
Šemsa Gavrankapetanović je rođena u Sarajevu 1945. godine. Akademiju likovnih umetnosti završila je u Beogradu 1968. u glasi prof. Nedeljka Gvozdenovića. Postdiplomske studije završila je na istoj Akademiji u klasi prof. Stojana Ćelića. Od 1970. održala je preko 20 samostalnih izložbi. Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima su Nagrada Fonda za kulturu Beograda za najbolju izoložbu godine 1989. i Zlatna paleta na Prolećnoj izložbi ULUS-a 1991. Od 1072. do 1992. radila je kao kustos Zbirke umjetničkih dela u Saveznom izvršnom veću Republike Jugoslavije. Živi i radi u Beogradu i Herceg Novom.
"...Šemsa je jedna od onoh umetnica čija se sudbina stvarno i metaforički poistovećuje sa njenim slikarskim opusom. Ona je svaku svoju sliku, svaki kolaž ili crtež, duboko emotivno proživela: kao strah od apsurda, agresije, besmisla, siromaštva duha. Pokušavala je da jedan jezik (likovni) zameni drugim i drugačijim (jezik odbačene materije) i da tako metaforički, uz najveće napore i žrtve kreativnog bića, ostvari umetničko delo istine o svetu poljuljanih civilizacijskih normativa. Zgužvane krpe, zemlja, pesak, piljevina, gips, žica, sav taj materijal osuđen da završi na otpadu, nastoji da uvede u proces otkrića nekih novih vrednosti, razočarana u postojeće. Izostaje, kako sam ja rekla "posredovanje slikane likovnosti, predmet će zameniti iluziju o njemu, ponuditi sopstvenu likovnost“. U ovoj kratkoj izjavi leži cela suština Šemsine poetike u slikama koje su nastale pre početka poslenje decenije dvadesetog veka. Time se prati nastajanje njenog pozamašnog opusa koji će u proteklih dvadesetak godina, dobiti nove sadržaje i nova značenja.
...Kako vreme potiče, Šemsa sve stastvenije istražuje strukturnu dimenziju likovnog jezika izvan svih formalno-stilskih okvira, utvrđujući ga kao sintetičku celinu materije, duha, ideje i čina. Kao da se priprema za dramatične događaje koji će uskoro potresti život i njeno biće dovodeći ga do očaja. Slikarska vizija za Šemsu nije isprazan pojam:slika se radi u duhu uprkos činjenici stalno prisutnog faktora inspirativnog dodira sa aktuelnom društvenom stvarnošću. Od tada je ceo njen životni program sadržan u slici, ali je slika istovremeno i metafora ukupnog stanja njenog slikaskog bića. Ona jednim egsistencijalističkim filozofskim stavom preispituje oblike humaniteta realnosti i procese moralne destrukcije savremenog sveta. Slikom pokušava da definiše stav i da otkrije meru inteziteta dejstva svoje slike. Šta učiniti sa slikom koja se ne uklapa u duh vremena? Da li je slika dovoljna sama po sebi? Da li je ona intimna ispovest? Šemsa uspeva da održi dvostruku aktuelnost svog slikaarskog čina: da sačuva i dalje razvije izvornost i autentičnost jezičkih elemenata ali i da tim elementima definiše svoj humani, socijalni i ideološki stav prema aktuelnoj stvarnosti sveta u kome živimo. Slika na taj način dobija izvestan status angažovanosti, što će se kasnije, tragičnim događajima krajem dvadesetog veka objaviti kao znak proročanskog predviđanja. Šemsa ovom slikom uvodi u našu savremenu umetnost jedan veoma specifičan likovni red, jednu novu pojmovnu poziciju jezika kojim će trajno obeležiti jedno od aktuelnih stanja naše umetničke savremenosti..."
Sreto Bošnjak
(Deo teksta izložbenog kataloga, Šemsa Gavrankapetanović, Galerija ULUS-a, Beograd, 2010)
Datum objavljivanja: 14.09.2010.