Pretraga

Izložba Milića Stankovića, unuka Pantelijinog – Milića od Mačve, dogovorena je još prošle godine da se održi u Kući kralja Petra januara 2016, u organizaciji Udruženja „Umetnost bez granica“ koje predstavlja Dušanka Subotić Homen.

Iznenada, 30. decembra 2015. godine, preminuo je Borivoje Homen, veliki dobrotvor Udruženja, čovek koji je svesrdno pomagao, podržavao, učestvovao i nesebično doprinosio ostvarenju ideje o promovisanju likovne umetnosti, književnosti i srpske kulture. Kao veliki kolekcionar srpskog i crnogorskog ordenja, imao je osećaj za očuvanje srpske baštine i promovisanje iste, ne samo u Crnoj Gori, Srbiji, već i van granica naše zemlje.  Ova izložba posvećena je Borivoju Ciku Homenu.

Milić Stanković – Milić od Mačve rođen je 1934 u selu Belotić, u Mačvi, od oca Radovana i majke Desanke, a preminuo je u Beogradu 08.12.2000 godine.  Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1959. Završio je i tri godine Arhitektonskog fakulteta, član je ULUS-a od 1960. godine i član Udruženja književnika od 1990. godine. Živeo je i radio je kao da ima deset ljudskih života, a tako je i stvarao. Izlagao je po celoj bivšoj Jugoslaviji i svetskim metropolama od Pariza i Brisela do Moskve. Projektovao je i izveo tri kule – Dvorce umetnosti: U Mačvi –„Radovanovu kulu“, na Zlatiboru – „Milićevu stiharu na Palisadu“, i zdanje na Zvezdari u Beogradu –„Kulu na sedam vetrova”. Objavio je nekoliko knjiga, pisao je poeziju, beležio je i poeziju svojih prijatelja, družio se sa najviđenijim ljudima Srbije i sveta i stvorio umetnički opus, kako u slikarstvu, tako i u poeziji i graditeljstvu. Kao član Mediale družio se sa Oljom Ivanjicki, Leonidom Šejkom, Mirom Glavurtićem, Milovanom Vidakom, Sinišom Vukovićem, Urošem Toškovićem i drugima sa kojima je maštao da se napravi građevina koja bi podsećala na Vavilonsku kulu na Ratnom ostrvu.

O Miliću, Olja Ivanjicki je zapisala i ovo: „Milićeva dioptrija vizionara i žuta neba sa balvanima koji lete, probijaju pogled, perspektivu, sa narodom koji je dole naseljen, od Babinih ukova, do srpske Vedante, bila su jaka sećanja jednog dana, i gde ih razdvojiti, i gde ih spojiti, njega, i nas, i suprotne, i slične, a u potrazi za istinom, suštinom, i vrhovnom tajnom. A svi smo živeli pored istih reka i sanjali isti san“ .