Pretraga

U okviru postavke biće izloženo 45 radova 11 mađarskih umetnika: Jožef Pehan, Bela Farkaš, Šandor Olah, Šandor Čavoši, Arpad G. Balaž, Lajoš Hušvet, Lukač Đelmiš, Jožef Ač, Pal Petrik, Emerik Feješ i Bošan Đorđe.

Izložba "Slikarstvo vojvođanskih Mađara 1900-1990" biće otvorena u Salonu zrenjaninskog muzeja do 30. juna 2012. godine.

Sa kolekcionarom Đurom Popovićem zrenjaninska publika se upoznala 2008. godine izložbom u Narodnom muzeju Zrenjanin pod nazivom "Slike i skulpture iz zbirke Đure Popovića".



O Đuri Popoviću:

Đuro Popović je u oblasti slikarstva i vajarstva jedan od vodećih kolekcionara u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije. Dobar je poznavalac problematike kojom se bavi i sa retkom upornošću traga za zagubljenim i zaturenim umetničkim delima i mnogo je učinio na njihovoj zaštiti i spasavanju od propadanja.

Rođen je 3.12.1958. godine kao osmo dete u siromašnoj radničkoj porodici. Posle završene osnovne škole, podstaknut rano uočenim darom za crtanje, upisao se u srednju školu za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu i diplomirao na odseku grafike. Kasnije je na Institutu za nauku i obrazovanje u Novom Sadu stekao zvanje menadžer opšteg smera.

Slikao je, kao mlad, izlagao, i bio uspešni slikar amater. Sa devetnaest godina imao je prvu samostalnu izložbu u Ravnom Selu, a nadalje je učestvovao na više od trideset grupnih izložaba. Od 1984. do 1987. radio je kao majstor fotografije u Novim efektima, a od 1987. do 1989. godine kao poslovni agent. Dobio je brojne nagrade i priznanja iz oblasti fotografije i dizajna. Tri godine je radio u Nemačkoj i po povratku, 1989. godine, osnovao izdavačko preduzeće, čiji je uspešni direktor i danas.

Osnovni princip u otkupu i formiranju zbirke postao mu je kvalitet i prikupljanje samo onih dela koja imaju svojstvo kulturnog dobra. Pomno prati i evidentira ponude na umetničkom tržištu i na neke slike i skulpture čeka po više godina. Interesuju ga, pre svih, umetnici iz Srbije, ali i oni sa teritorije bivše Jugoslavije.

Đurina delatnost na umetničkom planu nije ostala neprimećena, te je za dugogodišnji rad na polju unapređenja i očuvanja umetnosti dobio više značajnih priznanja. O njemu je, 2003. godine, snimljen polučasovni dokumentarni film pod naslovom Kolekcionar Đuro Popović, u produkciji Radio televizije Vojvodine, u režiji Slavuja Hadžića.

Živi u Novom Sadu a njegova kolekcija umetničkih dela danas broji oko 1.000 predmeta.

JOŽEF PEHAN (PECHÁN JÓZSEF)

(Čib 1875 ― Vrbas 1922)

Uz podršku čuvenog Ferenca Ajzenhuta i sa stipendijom građana Bačke Topole, otišao je u Minhen 1889. godine. Posle šestomesečne pripreme primili su ga na Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Nikolaosa Gizisa. Na osnovu izvanrednih ocena i preporuka 1892. dobio je stipendiju, ali samovoljno je  napustio studije. Otišao je u Beč gde se bavio raznim poslovima a potom se vratio u Vrbas. Prvu sliku u maniru minhenskog realizma izložio je u Pešti 1899. na Prolećnoj izložbi Udruženja umetnika.Tokom 1904. godine ponovo je otišao u Minhen kod profesora Hološija. Posle Minhena boravio je u Slikarskoj koloniji u Nađbanji 1908. godine a potom je otipšao u Pariz. Iznajmio je atelje u Budimpešti i aktivno se uključio u tamošnji likovni život. Bio je jedan od osnivača Doma umetnika u Budimpešti 1910. godine.Tokom 1913. Priredili su  mu izložba u Budimpešti a odmah potom je izložba organizovana i  u nekim o  vojvođanskim gradovima (Subotica, Sombor, Vrbas..). Umro je u 47. godini života od posledice infarkta.



ŠANDOR OLAH (OLÁH SÁNDOR)

(Mađarčeke 1886 ― Subotica 1966)

Kao dete doselio se u Suboticu. Tu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Dalje školovanje nastavio je na Slikarskoj akademiji u Minhenu i u privatnoj školi Šimona Hološija. Posećivao je umetničke kolonije u Nađbanji, Kečkemetu i Velikom Bečkereku. Sa umetnicima iz Subotice osnovao je Društvo likovnih umetnika (Mađara) Vojvodine 1923. Pored slikarstva bavio se i primenjenom umetnošću, najčešće ilustracijom. Učestvovao je na brojnim grupnim izložbama. Svoju prvu samostalnu izložbu imao je u Subotici. Bio je pravi hroničar međuratne Subotice i još za života popularan slikar.



BELA FARKAŠ (FARKAS BÉLA)

(Rijeka 1894 ― Palić 1941)

Detinjstvo je proveo u Subotici, pohađao je gimnaziju tu i u Budimpešti gde se 1911. upisao u Školu za primenjenu umetnost. Po vlastitoj izjavi 1924. školovao se prvo u Nađbanji, potom u Pešti, Beču i Berlinu. Boravio je u koloniji u Kečkemetu. U Beču i Berlinu se bavio i pozorišnom scenografijom, a u Kečkemetu se priklonio „kasno- secesijskoj dekorativnoj stilizaciji“. Posle rata se postupno ustaljivala njegova prepoznatljivost pastelnih snoviđenja, teatarskih prizora i jake konture. Bavio se i poezijom. Kada ga je naredni rat „pronašao“ na Paliću, izvršio je samoubistvo. Slike su mu u privatnim kolekcijama i u zavičajnoj galeriji Gradskog muzeja u Subotici.



ŠANDOR ČAVOŠI (CSÁVOSI SÁNDOR)

(Sombor 1886 ― Beograd 1954)

Radio je kao činovnik u banci, pored čega se počeo baviti slikarstvom. Godine 1911. žiri Nacionalnog salona u Budimpešti izabrao je jedan njegov pejzaž za jesenju izložbu. Od tada se intenzivno posvetio svojoj edukaciji. Nakon Prvog svetskog rata posvetio se organizovanju kulturnog života Sente. Takođe se uključio i u kulturna dešavanja u Subotici i postao je član likovne kolonije u Velikom Bečkereku. Najčeće je slikao pejzaže, drveće. Pored toga značajne su mu mrtve prirode sa intenzivnim bojama. Naslikao je preko 1300 ulja na platnu, akvarela i crteža.



ARPAD G. BALAŽ (BALÁZS G. ÁRPÁD)

(Višnjatejkeš 1887 ― Segedin 1981)

Potiče iz učiteljske porodice. Osnovnu školu je pohađao u Budisavi, nakon čega je srednju školu završio u Novom Sadu. Upisao je učiteljsku školu u Baji i Kiškunfeleđhazi. Predavao je likovnu umetnost u Zanatskoj školi u Temerinu 1907. godine a 1910. je radio kao učitelj u temerinskoj osnovnoj školi. U leto 1913. prvi put je boravio u Nađbanji kod profesora Ištvana Retija, potom se upisao u Državnu kraljevsku mađarsku visoku školu za likovne umetnosti (Országos Magyar Királyi Képzőművészeti Főiskola) u Budimpešti kod istog profesora. Naredne godine je ponovo boravio u Nađbanji. Nakon kraćeg učešća u Prvom svetskom ratu vratio se u koloniju 1918. a zatim je studije nastavio u Pragu gde je diplomirao na Umetničkoj akademiji 1924.                                                                                                                          Najduže je živeo u Subotici. Pored slikarstva bavio se grafikom, naročito su mu poznate monotipije. Uradio je mnoštvo ilustracija. Priredio je više samostalnih i učestvovao je na brojnim grupnim izložbama. Njegov preobiman opus sadrži više hiljada radova ― grafika, crteža, akvarela, slika, tempera, ilustracija, karikatura i dr.



LAJOŠ HUŠVET (HUSVÉTH LAJOS)

(Sombor  1894 ― 1956)

Osnovnu školu je završio u Somboru. Slikarstvo je studirao u Budimpešti od 1913. Godine. Profesori su mu bili Ištvan Reti, Imre Reves i Aladar Edvi Ileš. Kao student redovno je odlazio u Nađbanju i Solnok. Hušvet je tokom studijskih putovanja obišao Beč, Prag, Minhen i Berlin. Kasnije se opredelio za likovnu koloniju u Solnoku gde nejveći uticaj na njega ostavlja Lajoš Zombori. Da se nije priklonio slikarstvu, Hušvet bi bio izvanredan valjar o čemu svedoči nekoliko sjajnih skulptura. Radio je i za tvornicu „Herendi“. Kao slikar bio je hroničar bačke ravnice, radova u polju, salaša i seoskih dvorišta. U svojim delima rado koristi mađarske motive. Aktivno je učestvovao u radu bečkereške kolonije . Zaostavština mu se čuva u Gradskom muzeju u Subotici.



LUKAČ ĐELMIŠ (GYELMIS LUKÁCS)

(Subotica 1899 ― Budimpešta 1979)

Upisao se u Državnu mađarsku visoku školu za likovne umetnosti u klasi profesora Đule Rudnaija. Stvaralaškim radom se bavio u likovnoj koloniji u Biku( Bükk) nakon čega je studije nastavio u Firenci na Accademia de Belle Arti. Narednih deset godina radio je u Italiji i učestvovao je na brojnim izložbama u Milanu, Kremoni, Đenovi, Trentu, Veroni, Rimu, Torinu, Veneciji, Breskiju, Mantovi. Pored toga je svoje radove predstavio i publici u Subotici. 1945. Preselio se u Budimpeštu. Najveći uspeh postigao je pejzažima. Svoja dela je stvarao u prirodi. Često je boravio na primorju, u Kotorskom zalivu. Pored pejzaža slikao je još figurativne kompozicije, aktove, mrtve prirode.



JOŽEF AČ (ÁCS JÓZSEF)

(Bačka Topola 1914 ― Novi Sad 1990)

Osnovnu školu je pohađao u Bačkoj Topoli nakon toga gimnaziju u Subotici. Godine 1938. završio je Kraljevsku umetničku školu u Beogradu.Studije je nastavio na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Miluna Milunovića. Bavio se slikarstvom, grafikom, decenijama je pisao likovne kritike. Sa direktorom Gradskog muzeja u Senti, Gezom Tripolskim 1952. osnovao je likovnu koloniju u Senti koja kontinuirano radi i danas. Učestvovao je u osnivanju i drugih vojvođanskih kolonija. O njegovom stvaralaštvu svedoče brojne nagrade i priznanja.



PAL PETRIK (PETRIK PÁL)

(Subotica  1916 ― 1996)

Završio je Akademiju likovne umetnosti (1947 ― 1951) u Beogradu u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Pored slkarstva bavio se i scenografijom. Zaposlio se u Narodnom pozorištu u Subotici i tu je radio 1951― 1980. Tokom svog tridesetogodišnjeg stvaralaštva dizajnirao je brojne značajne klasične i moderne scenografije. Bio je jedan od osnivača likovnih kolonija u Vojvodini. Učestvovao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama.



EMERIK FEJEŠ (FEJES IMRE)

(Osijek  1904 ― Novi Sad 1969)

Naivni slikar. Rođen je u Osjeku kao sedmo od četrnaestoro dece u siromašnoj radničkoj porodici. Godine 1909. porodica se preselila u Novi Sad gde je završio osnovnu školu.Radio je kao fabrički radnik u Beogradu, Zagrebu, Osjeku, Celju i Mariboru. Tokom Drugog svetskog rata živeo je u Budimpešti, u Novi Sad se vratio 1945. Slikarstvom se počeo baviti 1949. Na početku svog stvaralaštva slikao je figurativne kompozicije, žanr scene, portrete. Kasnije su teme njegovih slika bile gradovi, značajni objekti prikazani na svojstven način. Od ostalih naivnih slikara se razlikovao u tome što je umesto seoskih predela oslikavao urbane sredine. Njegov opus čini nekoliko stotina slika.



ĐORĐE BOŠAN (BOSCHÁN GYÖRGY)

(Subotica  1918 ― Beograd 1984)

Rođen je u Subotici 1918. godine. Najpre se upisao u Umetničku školu, gde je nastavnik bila Beta Vukanović, i istovremeno na kurs Večernjeg crtanja koji je Petar Dobrović držao na Kolarčevom narodnom univerzitetu, 1936.  Osnivanjem Akademije (danas Fakultet) likovnih umetnosti u Beogradu, prelazi na Slikarski odsek kod profesora Jerolima Mišea. Posle prekida studija (početkom 1943. uhvaćen je i poslat na prisilni rad), diplomirao je 1946. Odlazi u Zagreb na Specijalni tečaj Ljube Babića. Posle godinu dana tj. školske 1947/48. primljen je na Specijalni tečaj Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Marka Čelebonovića. Na istoj Akademiji je postavljen za asistenta 1949. gde je napredovao do zvanja redovnog profesora. Penzionisan je 1978. Studijski je boravio u Francuskoj, Italiji, Engleskoj. Bio je član grupa Samostalni i Beogradske grupe, kao i ULUS-a. Dobio je nagrade Forum, Novi Sad, 1983. za umetničko stvaralaštvo i više priznanja za pedagošku i društvenu delatnost. Izlagao je od 1947. godine i imao je 12 samostalnih i preko 100 grupnih izlaganja.