Pretraga

Umetnik Nikola Žigon, predstaviće beogradskoj publici svoj novi ciklus crteža pod nazivom „Shitting“. Otvaranje izložbe je 12. maja 2010. u 20h, u Arte Galeriji, Svetogorska 29. Nikola Žigon (1958) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo, 1991.godine u klasi prof. Mome Antonovića. Bavio se crtežom, video artom i i istalacijama, a nakom povratka iz Pariza (2000) posvećuje se slikarstvu. Član je ULUS-a od 1990. godine, a od 2002. ekskluzivni je član Prom galerije u Minhenu. Do sada je izlagao na preko dvadeset samostalnih izložbi u Beogradu, Parizu, Minhenu, Portugalu, Tivtu...Zahvaljujući Prom Galeriji u Minhenu, čiji je ekskluzivan član od 2003. godine, njegova dela su se našla u stalnoj postavci minhenskog Wruth muzeja, a preko tri stotine radova nalaze se u privatnim kolekcijama širom Evrope.

Živi i radi u Beogradu. MUVANJE I ZUJANJE KAO STANJE NESTABILNOSTI „Ciklus crteža Nikole Žigona, koji je pred nama, dinamizovan je krupnim planom, a potom uobličen brzinom . Putem snažnog pojednostavljivanja - MUVA postaje ZNAK i biva nametnuta u izvesnom smislu, kao PORUKA. Ona je tretirana kao signal - upozorenje, koji zabranjuje ili odobrava, kanališe ili kritikuje, a sve to u stalnom dijalogu sa okruženjem. Uzdignuta na nivo znaka, skoro sakralizovana, umnožavanjem ona nas vraća u tokove masovne komunikacije, gde je likovni znak dobio BOJU DVOSMISLENOG ZNAČENJA. U umetnosti se, kao u ostalom i u prirodi, sve dogadja na „nečiji znak“ i sve je svedeno na dijalog o stvarnosti, koja neprestano izmiče našoj kontroli.Muva je umetnikova poruka o tome, poslata posmatraču sa ciljem da bude dekodirana. Forma i masa se pred očima posmatrača povlače i nestaju u korist otvorenog znaka. Muva tako postaje „skraćeni čin“, ali i gest koji ostavlja trag... Ukoliko ova energija kretanja dobije potrebno ubrzanje, ona može postati neprekidna! Muva ima ulogu upozorenja, da se čovekov život može svesti na muvanje i zujanje po slepom koloseku. Ovde je reč o nevidljivom magnetnom polju (koje muve nepogrešivo prepoznaju) i na koje nam umetnik skreće pažnju. Prizori koji se odvijaju ispred slike, a ne isključivo na njoj, su ono čime se Žigon bavi... Ciklus crteža Nikole Žigona, kao izražajno sredstvo neograničenih mogućnosti, računa na umetnost kao na moćan i univerzalan jezik. Žigon zato i stvara sebi svojstvenu strukturu iz koje potom proizilazi plastična očiglednost. Vidljivi, neposredni i personalizovani elementi imaju isto toliko učešća u umetnikovoj estetskog emociji i izrazu, koliko i zvuk i šeme magnetnog polja.

Ciklus crteža Nikole Žigona, kao izražajno sredstvo neograničenih mogućnosti, računa na umetnost kao na moćan i univerzalan jezik. Žigon zato i stvara sebi svojstvenu strukturu iz koje potom proizilazi plastična očiglednost. Vidljivi, neposredni i personalizovani elementi imaju isto toliko učešća u umetnikovoj estetskog emociji i izrazu, koliko i zvuk i šeme magnetnog polja. Umetnikova privrženost prirodi se najbolje ogleda u tome što se on, ne zadovoljava njenim spoljnim pojavama, već „iznosi na svetlo“ ono što je otkrio, a što mora biti shvaćeno i iskorišteno. Nepoznato je uvek bilo utočište istinskog stvarlaštva. Žigon otuda, ovim ciklusom creteža u stvari pokušava da aktivira jedan veoma privlačan vid realnosti, a to je STANJE NESTABILNOSTI u svakom smislu. Da bi to stanje bilo pravilno shvaćeno u krugovima usputnih posmatrača, umetnik ga svodi na dematerijalizovane elemente : energiju muvanje i zujanje – kao vremenske sekvence, unapred programirane u pravcu besciljnosti.“

mr Marta Vukotić Lazar