Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Petar Dobrović
Juraj Plančić
Savremeni makedonski likovni umetnici
U četvrtak, 22. septembra u 19 sati u Galeriji SANU, otvara se izložba, "Savremeni makedonski likovni umetnici - Beogradska škola". Izložbu otvara Njegova ekselencija ambasador Republike Makedonije u Beogradu Ljubiša Georgievski.
MAKEDONSKI UMETNICI
Izložba makedonskih umetnika koji žive i rade u Beogradu i Novom Sadu, na poseban način obogaćuje našu likovnu scenu. Naime, ona nam predstavlja nastavljače sada već tradicionalnog udela makedonske generacije školovane između dva svetska rata na Umetničkoj školi u Beogradu. Pamtimo imena slikara Lazara Ličenoskog, Ljubomira Belogaskog, Vangela Kodžomana, Borka Lazeskog ili vajara Dimeta Todorovskog- da pomenemo samo neke. Za razliku od posleratnih generacija, ovi umetnici vraćali su se po završenom školovanju u Makedoniju, da tamo kao slobodni umetnici ili pedagozi doprinesu podizanju likovne kulture.
Umetnici predstavljeni na ovoj izložbi, međutim, nastavili su svoje karijere u Beogradu i Novom Sadu, dajući tako neposredan prilog umetničkom životu Srbije. Nezavisno od toga što su pripadnici različitih generacija - od bardova kao što su Mladen Srbinović ili Stojan Pačov, pa do najmlađih Vladislava Kocareva i Zorana Dimovskog, lako možemo konstatovati njihove zajedničke karakteristike, kao i one po kojima se razlikuju. Kad je u pitanju materijalna struktura, zajednička im je pripadnost klasičnom shvatanju po kom je slika „ površina ispunjena bojom“ - kako je to često ponavljao veliki slikar i pedagog Nedeljko Gvozdenović.
S druge strane, već kod izbora formalne strukture, tj. likovnog jezika, jasno se izdvajaju individualni karakteri: od poetskog realizma i nadrealne figuralike preko ekspresionističke egzaltacije i smirenih valerskih sazvučja, sve do savremene simbolike i apstrakcije. Svakako, to je u skladu sa istorijskom strukturom, odnosno u zavisnosti od toga šta je umetnika inspirisalo na kreativan čin - da li je motiv rezultat vizuelnog doživljaja ili mašta samog autora. Konačno, metafizička struktura još jednom podvlači nesumnjive različitosti koje obeležavaju pojedince. Moglo bi se reći da je pri tom raspon individualnih karaktera uglavnom saglasan sa životom i umetničkim iskustvom. S jedne strane to su gotovo filozofska razmišljanja i saglasnost sa harmonijom sveta u kom živimo, uz traganje za trenucima estetskog doživljaja. S druge strane, sugestivna je stvaralačka uznemirenost, uzbuđenje i radoznalost pred tajanstvenim zagonetkama života i umetnosti.
Ako u užem smislu nesumnjivo pripadaju krugu beogradske kolorističke škole, na širem planu makedonski umetnici su tipični Mediteranci, izdanak balkanskog podneblja, kom su strani patetika, metafizičko sanjarenje ili čak samosažaljenje. Prihvatajući spontano uticaj sredine u kojoj žive, oni joj se obilato odužuju plemenitim prilogom. Uprkos savremenoj agresiji potrošačkog mentaliteta, oni nam preko svojih dela šalju dragocene poruke o neuništivom svetu duhovne lepote.
Prof.dr Stanislav Živković- Istoričar umetnosti
Datum objavljivanja: 20.09.2011.