Pretraga

KULTURNI CENTAR BEOGRADA, Galerija PODROOM,  od 8. do 19. septembra,  LOOKING AT THE BIG SKY



Fabian Driehorst & Frédéric Schuld,Stefan Ewald, Hannah Hummel, Bianca Kennedy, Alwin Lay, Henning Frederik Malz, KevinPawel Matweew, Anna-Lena Meisenberg, Lucie Mercadal, Jens Pecho, Julia Charlotte Richter, Marko Schiefelbein, Anna Sokolova, Maximilian Wagner



Kustoskinja izložbe: dr. Renate Bušman



Izložbeni projekat Gete Instituta u saradnji sa Akademijom likovnih umetnosti Braunšvajg,  Likovnom akademijom iz Dizeldorfa, Akademijom za medijsku umetnost iz Kelna, Akademijom likovnih umetnosti iz Minhena - Savremena nemačka video umetnost.



Dizajn izložbe: Fakultet primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu



Prof. Nina Vićentić, studentkinje: Dragana Manislavić, Itana Pejović, Sara Simović, Anđela Mandić, Mia Medenica, Nađa Antić i Nera Vulović.



Otvaranje izložbe u utorak, 8. septembra u 20.00





Prizor prostranog neba asocira na slobodu i otvorenost. Daleki horizont sinonim je za prostranstvo misli, visoko plavo nebo i zvezdana noć šifre su za uzvišenost.



Naslov Looking at the Big Sky sugeriše da nema granica kada je reč o idejama i iluzijama. Istovremeno, on je bio i neka vrsta poziva umetnicama i umetnicima, studentima četiri likovne akademije iz Nemačke, i to Akademije likovnih umetnosti Braunšvajg, Likovne akademije Dizeldorf, Akademije za medijske umetnosti iz Kelna i Akademije likovnih umetnosti iz Minhena, da pošalju po jedan aktuelan video radna pomenutu temu.



Odabranih 14 radova razlikuju se u odabiru motiva kao i umetničkih metoda i praksi.



Raspon radova kreće se od fiktivnih pripoviedanja i inscenacija, preko individualnih spoznaja i performansa sve do found-footage-montaža i pseudo dokumentarnih formata. U delima studenata iskristalisala su se dva ugla posmatranja, te su formulisana dva bloka video projekcija. Dok video radovi, svrstani u grupu sa podnaslovom Lepota poverenog, nude ličan „insajderski“ uvid koji ono značajno pronalazi upravo u običnom i nespektakularnom, video radovi sakupljeni pod naziv Prodor u sutra pokušavaju da perspektivom ka spolja obuhvate bezgranično i neodređeno.



(iz tekstaRenate Bušman i Leonarda Emerlinga)



  Fabian Drihorst i Frederik Šuld (Fabian Driehorst & FrédéricSchuld)



Fabian Drihorst rođen je 1982. u Gifhornu , a 2011. diplomirao je na Akademiji zamedijsku umetnosti u Kelnu. Živi u Hamburgu. Frederik Šuld rođen je 1985. u Dizeldorfu, a 2011. diplomirao je na Akademiji za medijskuu metnosti u Kelnu. Živi u Hamburgu.



Hoenpajsenberg / Hohenpeissenberg, 2011, 2′30″



Na obe slikevidi se auto koje gori usred planinskog, alpskog pejzaža. Vrlo brzo se opaža dase jedna od scena odvija unazad. Naime, dok se požar na jednoj slici rasplamsava, na drugoj izgleda da se plamen i dim prosto uvlače unutra. Slike uništenja i obnavljanja, paralelno se razvijaju jedna pored druge sve dok u jednom finalnom, magičnom momentu započeti suprotni ciklusi ponovo ne počnu iz početka. Uz pomoć ovakvih trikova stvaraju se iluzije u filmovima.



Stefan Evald (Stefan Ewald)



Rođen je 1987.u Hanoveru, a 2012, diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Braunšvajgu. Živi u Berlinu.



Brezovo jezero/Birch Lake, 2011, 09′



Radnja se dešava u turističkom mestu tokom devedesetih i danas. Amaterskom kamerom snimljene su porodične scene, jezero, kamp prikolice i roštilj. Pusta mesta i auratični instrumentalni zvuci čine da okruženje deluje sablasno. Samo tekst koji se sporadično pojavljuje obaveštava gledaoca o doživljajima koje je umetnik u detinjstvu imao na pomenutom mestu. Slike iz prošlosti i sadašnjosti se prepliću i ne prikazuju jezero samo kao mesto na kojem su porodice provodile slobodno vreme već i kao utočište na kojem se sreću sećanja i stvarnost. (Mandy Stieber)



Hana Humel (Hannah Hummel)



Rođena je 1988.u Bad Fridrihshalu. Studira na Likovnoj akademiji u Dizeldorfu gde i živi.



Bez naziva /Untitled, 2012, 05′53 ″



Slika prati posetiteljku muzeja dok mirno korača kroz izložbene dvorane i zamišljeno posmatra istorijske slike. Česti krupni planovi lica žene omogućavaju da i sam gledalac saoseća i učestvuje u promeni raspoloženja koje kulminira plačem. Razlozi za neočekivanu bujicu emocija ostaju nejasni. Jesu li razlog tome prizori rajskih krajolika ili identifikacija sa idealizovanim portretima životinja na slikama? Rad postavlja pitanje mogu li umetnička dela izazvati empatiju?



 Bjanka Kenedi (Bianca Kennedy)



Rođena je 1989.u Lajpcigu. Studira na Akademiji likovnih umetnosti u Minhenu gde i živi.



Virdov mozak /Weirdo’s Brain, 2012, 13′33 ″



Animirani filmprati život Virda, glavnog lika koji voli slobodu. Njegovo ime (koje na engleskom označava ludu ili ludaka), koje podseća na istoimenog junaka izserije stripova Roberta Kramba, pokazuje se kao dominantno obeležje njegove ličnosti. Vird sa naivnim optimizmom se odnosi prema životu i slepo veruje uono što će doći. Bogata scenografija okupira pažnju posmatrača na isti način kao i Virdov nabujali svet misli u kojem nema tabua, dok je granica između sna i realnosti sve propustljivija.



Alvin Lej (Alwin Lay)



Rođen je 1984.u Lugošu, Rumunija. Diplomirao je 2013. na Akademiji za medijsku umetnosti u Kelnu gde i živi.



I cigarete /And Cigarettes, 2011, 5′49″



...da prođe vreme, ili dok se čeka i/ili gubi vreme. Upravo u timtrenucima, nekoj vrsti "ne-vremena" – odloženog, razvučenog i ponovljenog – odvijaju se radovi Alvina Leja. Dok cigareta beskrajno gori, voda iz jedna džezve za kafu kipi. U ovim i drugim Lejevim radovima, vremenom više ne upravljaju zakoni fizike. Vreme postaje simetrično i isto, bez obzira na ugao iz kojeg se posmatra. Ono se ne ponaša kao strela, čiji je pravac kretanja od početka poznat. Naša uobičajena očekivanja, nastala na osnovu znanja o uzrocima i posledicama, bivaju negirana. (G.Ledington)



Hening Frederik Malc (Henning FrederikMalz)



Rođen 1982. u Duizburgu. Studira na Akademiji za medijske umetnosti u Kelnu gde i živi.



Džonova želja /John’s Desire, 2011, 04′34″



Video je kolaž napravljen od animiranih logotipa različitih filmskih kompanija za produkciju idistribuciju, koje sve koriste slike univerzuma. Ulazak u bezgraničnost svemirai prostore dalekih galaksija, ovim korporacijskim identitetima daje dramatičan efekat. Oni ne samo da ovim izražavaju korporacijsku želju za distribucijom i emitovanjem filmova na globalnom nivou, već učitavaju i značenje koje mit o filmu nosi sa sobom, a to je mesto snova i čežnje.



Kevin Pavel Metju (Kevin Pawel Matweew)



Rođen je 1978.u Kelnu. Diplomirao je 2013. na Likovnoj Akademiji u Dizeldorfu u klasiprofesora Marsela Odenbaha (Marcela Odenbacha).



Poznatamesta/Familiar Places, 2012, 02′54″



Slike gradskih krajolika, koje se menjaju brzinom prolaska voza iz kojeg je video sniman, prepliću se sa sporim, krupnim kadrovima snimaka ćoškova i uglova privatnih soba. Ovdje je sve lično, ništa nije spektakularno. U trećem kadru,vide se ruke umetnika koje savijaju drveni prut. Ova scena podseća na detinje proučavanje predmeta u cilju njegovog razumevanja. Upravo ta poznata mesta zaslužuju da budu ponovo istražena, do najtananijih delova značenja, sećanja i čežnji koje nose u sebi.



Ana Lena Majsenberg (Anna -LenaMeisenberg)



Rođena je 1989.u Berlinu, a studirala je na Likovnoj akademiji u Dizeldorfu.



Uključeno / On, 2011, 2′25″



U video radu spontani snimci nasumičnih scena koje beleži Ana Lena Majsenberg izgledaju kao savršeni film koji se ponavlja.  U njima se vidi mladić koji jednog letnjeg dana negde pored vode vozi skejt. Dok se kamera pomera, krupni kadar ide na opšti plan, potom na samog protagonistu, a ciklični pokreti mladog skejtera prenose se u video. Usporena slika i kosmička muzika koji prate rad zapravo samo naglašavaju lakoću, intenzitet i harmoniju koje ova scena želi da prenese.



Lusi Merkadal (Lucie Mercadal)



Rođena je 1987.u Bezansonu, Francuska. Završila je Akademiju likovnih umetnosti  u Braunšvajgu, gde i živi.



Lučka bara /Harbour’s Puddle, 2012, 3′48″



Video prikazujenapušteno mesto u luci. Pod sivim nebom, skladišta, smetlište i kontejneri izgledaju još tužnije. Zvuk koji se čuje postaje sve glasniji i glasniji, svedok ne postane potpuno kontradiktoran ovom nesretnom, industrijskom prostoru. Zagonetni zvuk podseća na zov sirene, koji nas vuče u dubinu. Ipak, ova „poetska slika“ po rečima Lusi Merkadal, vrlo brzo se raspada kada vidimo umetnicu, koja ležeći na zemlji, proizvodi pomenuti zvuk, grgutanjem u jednoj bari.



Jens Peho (Jens Pecho)



Rođen je 1978.u Frankfurtu na Majni . Diplomirao je 2012. na Akademiji za medijske umetnostiu Kelnu gde i živi.



Tokata / Toccata, 2010, 03′35″



U proteklih osamdeset godina, poznati komad za orgulje Johana Sebastiana Baha Toccata i Fuga, korišćen je u više od devedeset igranih filmova. Praveći kolaž od poznatih scena iz filmova u kojimase čuje muzika ovog komada, umetnik želi da pokaže promenu koju je ova religiozna kompozicija doživela u profanom kontekstu. Kada je rad prikazan u oltarskom prostoru crkve Svetog Trojstva u Kelnu 2010., slika na ekranu se spojila sa odsjajima broda crkve i orgulja. Prisustvo instrumenta još više pocrtava promenljiv kvalitet zvuka iz filmskih inserata u kojima puna snaga orgulja nikada nije dovedena do vrhunca.



Džulija Šarlot Rihter (Julia CharlotteRichter)



Rođena je 1982.u Gisenu, a 2011. završila master studije na Akademiji likovnih umetnosti u Braunšvajgu. Živi u Berlinu.



Learning to Fly, 2011, 08′45 ″



Za potrebe video rada, umetnica je zamolila muški hor iz jednog nemačkog sela da uvežba pesmu "Learning to Fly" (poznatu pop pesmu iz njene mladosti). U radu vidimo starije muškarce koji jednoglasno pevaju tinejdžersku pesmu. Kamerom je zabeležena proba, od ulaska u prostoriju do raspevavanja. Pesma zapravo govorio mladiću koji spoznaje samostalnost, o oholosti mladog Ikara kojeg prate različite nade i sumnje. Narativ pesme pretvara se u misiju, a intonacija, nekavrsta upozorenja u lamentiranje od strane predaka.  (Bernhard Balkenhol)



Marko Šifelbajn (Marko Schiefelbein)



Rođen 1984. u Štralzundu a, 2011. diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Braunšvajgu.Živi u Berlinu.



Ja mogu. Ti možeš / I can. You can, 2012, 07′25 ″



Mlada žena sedi na kauču i prodorno gleda u osobu naspram sebe, u posmatrača ovog videa. U dugom dijalogu, koristeći puno fraza, ona govori o svojim snovima i idealima. U početku jednosmeran i uverljiv, monolog postepeno prelazi u bujicu reči, čiji sadržaj je površan, kontradiktoran i stereotipan. Virtualni performans počinjeda gubi na kvalitetu u trenutku kada ženini stavovi postaju banalni, opšti i egocentrični, a fraze zapravo postaju fraze iz reklama i niskobudžetskih televizijskih emisija.



Ana Sokolova (Anna Sokolova)



Rođena je 1975.u Minsku, Belorusija. Diplomirala je 2010. na Akademiji za medijske umetnosti u Kelnu. Živi u Dizeldorfu.



Crno - Belo -Crno. Manifest / Black-White-Black. Manifest, 2012, 01′36 ″



Pred prostranim, plavim nebom umetnica maše bez prestanka velikom zastavom, koja dominira celom scenom. Iako su zastave po pravilu simboli osećaja zajedništva, u videu ona postaje snažna manifestacija jedne individue. Već nekoliko godina umetnica koristi belu traku na crnoj podlozi kao bazu u svom radu, koja iako počiva na pravilima konstruktivizma, kod nje označava pokret i ritam. Zastava koja se vijori ovde govori u prilog autonomiji umetničke teritorije.



Maksimilijan Vagner (Maximilian Wagner)



Rođen je 1986.u Haushamu. Studira na Akademiji likovnih umetnosti u Minhenu, gde i živi.



Snežni anđeo /Snow Angel, 2011, 0′34″



Ako legnete u sneg i počnete da mašete rukama i nogama, za sobom ćete ostaviti trag koji podseća na anđela sa krilima u odori. U radu Maksimilijana Vagnera ova igra dobija humoristički ton. Njegovo nago telo prekriveno je belom šminkom koja biću koje vidimo daje mitski karakter. Umetnik u stilu snežnog anđela rije kroz sneg uništavajući svojim brzim pokretima svaki trag. Nakon što nestane iz kadra, radnja se ponavlja, a utisak koji nastaje bliži je fizičkom stresu nego nadzemaljskoj lakoći.



  Autori: RenateBuschmann, Bernhard Balkenhold, Leonhard Emmerling, G. Leddington, MandyStieber



Dizajn:KOPFSPRUNG, Frank Georgy, Keln i Bruka Notes