Pretraga

Pokret je kretanje nečega kroz prostor i vreme. Važno je shvatiti da se pokret dešava u određenom protoku vremena, često izuzetno kratkom, pa samim tim i našem oku nevidljivom.



Beleženje pokreta oduvek je bilo intrigantno fotografima. Suštinski, cilj je iskoristiti specifičnost medija fotografije da kreiramo slike koje golim okom ne možemo videti i koje zbog toga kao da ne postoje u stvarnosti. Svojevrsni paradoks fotografije – da uz pomoć stvarnih elemenata stvara nadrealne – ovde nalazi svoju punu primenu.



Veza između pokreta i fotografije čini se očiglednom jer jedino je fotografski medij sposoban da precizno„zamrzne“ svaki pokret, pa čak i kretanje metka, a uz najnovije tehnike i tehnologije moguće je snimiti i kretanje same svetlosti. Jasno je da su za takve fotografije neophodne ekstremno kratke ekspozicije. Skoro svaki fotoaparat ima predispozicije da „zamrzne“ pokret, ali za to su mu potrebni određeni uslovi, kao već pomenuto svetlo.



Drugi pristup prikazivanja pokreta sasvim je suprotan. On podrazumeva duge do veoma duge ekspozicije, ili čak nekoliko njih na jednom snimku – višestruka ekspozicija. Iz tog razloga je duga ekspozicija često mnogo bolji saveznik fotografu koji snima pokret. Ona ga „razmazuje“, čini ga vidljivim, dinamičnim i stvarnim. Kroz dugu ekspoziciju možemo sagledati sve faze pokreta i čak ih prikazati u jednoj fotografiji. To sažimanje vremena još jedna je specifičnost fotografije, jer ni jedan drugi medij ne može da prikaže protok vremena u jednom jedinom prizoru, u jednoj slici. Kod dugih ekspozicija rezultat je teško predvidiv, i to ovu tehniku čini još uzbudljivijom jer čak i nesavršen pokret može izgledati veoma efektno. Iluzija kretanja najsnažnije se predstavlja „razmazanim“ tragovima objekata u prostoru. Tu treba pokušavati i pokušavati, a dodatna sreća je što na ekranima digitalnih fotoaparata možemo lako proveriti rezultat.



Kada smo u broju 115 časopisa za kulturu fotografije Refoto objavili poziv za učešće na novom konkursu koji je za temu imao pokret nismo imali predstavu šta će se sve desiti u ovoj godini koja neumitno prolazi. Časopis je prestao da postoji kao štampano izdanje, a nakon mnogo rada uspeli smo da pokrenemo sajt Refoto, na kojem se nastavilo naše međusobno druženje. Pojedini čitaoci, koji možda imaju i nekakave vidovnjačke osobine, slali su nam fotografije za ovaj konkurs čak i tokom vremena kada je bilo neizvesno postojanje sajta a kamoli nastavak konkursa. Broj radova koji su pristigli neznatno je manji od uobičajenih konkursa realizovanih u vreme štampanih izdanja, jer nakon pojave novog Refoto sajta fotografije su ponovo počele da stižu, i to u velikom broju.



Na kraju je sve ispalo sasvim dobro i pred vama će se uskoro naći nova izložba, u potpunosti realizovana u klasičnom Refoto-stilu i tradicionalno dobroj saradnji s galerijom Artget i Kulturnim centrom Beograda.



Milan Živković

Glavni i odgovorni urednik časopisa