Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Promocija monografije MJNK
U petak, 3. septembra u 20 časova u Dvorani klasične umetnosti, Narodnog muzeja Zrenjanin, održaće se promocija monografije Milene Jeftić Ničeve Kostić. Na promociji govore teoretičari umetnosti, Jovan Despotović i Sava Stepanov.
Monografija Milene JNK je izdata povodom njene nagrade za slikarstvo 2006. godine, na Jesenjoj izložbi. Jovan Despotović je autor teksta, a recezent je Irina Subotić. Knjiga je A4 formata, 200 strana sa preko 100 crno-belih i kolor reprodukcija, koje obuhvataju sve faze Mileninog umetničkog rada. Izdavač monografije je ULUS, i biće u prodaji u Stubovima kulture, Beopolisu i Galeriji ULUS.
Osvrt Jovana Despotovića
"Ako obratimo pažnju na postupak slikanja u njenom slučaju, videćemo da ona polazi od fotografije ili skice odabranog motiva. Već u toj, prvoj fazi rada Milena Ničeva pažljivo bira predložak, a u ovom ciklusu to su isključivo floralni motivi: čempresi, bulke, suncokreti, neveni, mimoze itd., koje u svoj njihovoj kolorisitčkoj raznovrnosti uvećava, prenosi na slikarsko platno dajući im jedno posebno kolorističko i svetlosno bogatstvo čime ih apostrofira do maksimalnih rezultata. Na crtežu, skici ili fotografiji, ma koliko da je ona uvećana, ne može se steći onaj utisak grandioznosti ovih motiva koji se vide na naslikanim platnima - pred našim očima odvija se jedna ekspresivna hromatska drama koja svojom agresivnošću naprosto ne dozvoljava da se bilo šta drugo na njima primeti, bilo koji detalj ili deo biljne forme. Gusta pasta sa obilne palete nanosi se na platna kratkim potezima u svim pravcima, sa mestimičnim prodorima svetla koji naprosto obasjavaju ionako maksimalno osvetljen prizor utisnut na površini slikarskog platna.
Ovaj postupak slikanja Milene Ničeve Nikola Šuica jednostavno je nazvao restauracija prirode. Jer, prema njegovom tumačenju, 'tehnološka i medijska izmena vidljivog, od mikroskopskog do satelitskog ekranskog predstavljanja svojevrsne istorije fizičkog pogledana svet, n udi z apravo i završnicu evolucije opažanja'. Danas je za kritiku bitno da uoči i dobro razume da se, bez obzira na potrebu umetnika da na sličan, ili gotovo istovetan način svet vidljivog prenese u svet artificijelnog, odigralo epohalno pomeranje načina percepcije realnosti. Jer, povesne mogućnosti beleženja formi i boje spoljašnjeg sveta, danas, uz upotrebu digitalnih kamera, toliko su udaljenje da čak izazivaju i promenu razumevaja i tumačenja prirodnih fenomena i njihovo prenošenje u široki i izolovani svet umetnosti. Šuica je dakako svestan ove bitne razlike, on je zapravo i uočava u ovim slikama Milene Ničeve te mu one i služe kao krunski dokaz teze da se umetnost nije približila prirodi, već naprotiv, da se od nje, bez obzira na prividnu podudarnost, toliko udaljila da je tek nesmotrenima umetnost vrsta supstitucije za prirodu, da je artificijelno samo nadomeštanje spoljašljenje realnosti.
I najzad, da ukratno ukažemo kakva uopšte postoji veza između početnog stava da je (i) novi slikarski ciklus Milene Ničeve nastao direktno iz pouka onih umetnika koji su stvarali vise od dva veka pre nje, i toga da joj nove tehnoloske mogucnosti otvaraju jednu novu zonu vidljivog, upravo da je spoljašnji svet tek inspiriše da izgradi vlastitu, slikarsku realnost. Odgovor je ponajbliži zaključku da ako su i polazišta (i prirodnog i artificijelnog) i ishodišta (i vidljivog i imaginativnog) vrlo približena, gotovo identična u mnogim slučajevima, pa i u ovom posebnom primeru, a daje ono što se nalazi između njih potpuno drugačije. Daje, znači, proces stvaranja prirodnih oblika potpuno drugačiji od procesa stvaranja umetničkih formi.
Dakle, još jednom je naglašena razlika izmedu realnosti i stvaralaštva - na onaj način na koji modernizam već dugo vremena ukazuje. Modernizam nije iscrpeo sve svoje već pronadene, ali i skrivene potencijale. Očigledno je da još postoje stvaralačke ličnosti koje su toga svesne, i to dokazuju svojim delima. Ovde se radi samo o još jednom od takvih, sve ređih, slučajeva."
Datum objavljivanja: 02.09.2010.