Pretraga

„Nalazimo se pred  izloženim radovima 20 umetnika, starosti do 35 godina, što nagoveštava svežinu izraza  i idealizam u narativu. Umesto pojedinačnog nabrajanja, pohvala i kritika radova, ovaj tekst predstavlja pokušaj sagledavanja nastalih dela kao refleksa okruženja i individualnih doživljaja („Kako na nebu - tako i na zemlji“).   Zemlja je umetnost, stvaranje, dok je nebo - sav prikaz ovoga sveta spolja i unutra. Naziv rada daje produbljen smisao samom radu dok ponegde kao da nedostaje želja za pravim imenovanjem, osim rada „Superheroji“.  Ovaj rad je, možda, najuspešnijija  refleksija  stvarnosti.  Stvarni i omiljeni heroji iz stripova 20-og veka prikazani su bez međusobnih odnosa, montirani u kompoziciji skoro realnog prostora, koliko je to u stripu moguće. Svi superheroji su prikazani u pozama teškog bola, očiglednog fizičkog posrnuća ili obamrlosti, osim superjunaka postavljenog u prvi plan a koji ''roni krokodilske suze'' i Betmena, prikazanog u naručju u sceni Piete, dakle već počivšeg. Adekvatni format omogućava i vidljivost tehničkih detalja, koji tradicionalno pripadaju stripu, a prepoznatljivim i  zahvaljujući radovima Roja Lihtenštajna. Umetnički pravac neo pop-arta  pripada ovom dobu, parirajući savremenim radovima Džefa Kunsa ali bez kiča.  Print na kliritu daje stripovsku i stvarnu čistoću prikaza. Baš kao  što  (u poslednje vreme i najneupućenijima)  ma kako banalno/naivno medijski  predstavljena

 stvar-pojava zapravo biva sasvim  jasna u svom istinskom smislu. Fenomen superheroja nas vraća u ne tako davno vreme (a koje svakako pripada autentičnom vremenu prikazanih heroja) u kom je svako ljudsko biće, zapravo, predstavljalo potencijalno i božansko biće, odnosno -  božansko u čoveku je vrednovano i glorifikovano (setimo se filmske, muzičke, likovne umetnosti i književnosti 20-og veka). Shodno tome, nastajali su strip- heroji, ''oboženi'' heroji, uvek  na strani dobrog a u borbi protiv očiglednog zla. Pojava i potonji uspeh stripa predstavljaju prethodnicu i rodonačelnika  neverovatnog niza pojava:  od plejade filmova od 60-tih godina 20-og veka da danas, preko  različitih oblika medijske komunikacije,  igrica, uličnih grafita i stensila do tetovaža, smajlija, hakera... Dakle, kako nam  rad ''Superheroji'' prikazuje:  u 21.-om veku oboženi deo ljudske prirode je na teškim mukama i u samrtnom ropcu, a ono suprotno, (pro)palo, loše u čoveku napreduje u svakom smislu (uočljivo je centralno dejstvo ''zraka smrti'' iz   propelera-letelice, zamene za ''božje oko'', koji deluju na strip-heroje očigledno, skoro smrtonosno, uz siluete  industrijskih postrojenja na horizontu-pozadini). Fer, jer: Prirodni zakon nam uvek ponavlja  da, nakon ostvarenog ekstrema u nekoj pojavi, sledi ostvarenje direktno suprotnog ekstrema prethodnom, i tako... Drugi prirodni zakon veli  da umetnička dela anticipiraju  događaje i promene... Treba još naglasiti da je autor Nebojša Gligorić  upotrebio i pravilo da se protiv neprijatelja (''sila zla'', jer svi se prikazani heroji bore na strani dobrog) treba boriti njegovim oružjem, tj.  metodama, što je u potpunosti realizovao konceptom, tehnikom i izrazom: sve je veštačko a tako stvarno...



Da li je globalizacija sa svojim satrapima koji su trebali da imaju uloge Superheroja (''demokratija'', ''neoliberalni kapitalizam'', ''ekologija'', ''digitalna era'', ''mas- mediji'', itd) zamenila ulogu Boga i seje ''zrake smrti'' po svetu ?“  ( Tijana Fišić)





Učesnici ovogodišnje izložbe su: Andrija Vasiljević, Andrijana Bugarić, Vladimir Lalić, Danja Tekić, Jovana Branković, Maja Gajić, Marina Stojanović, Milan Kulić, Milan Srećković, Milica Lazarević, Milorad Panić, Miljan Stevanović, Mina Rakidžić, Mladen Lazarević, Nataša Milutinović, Nikola Velicki, Nikola Lazić, Olga Đorđević, Tatjana Karavelić i Nebojša Gligorić.