Pretraga

Ono što se vidi a ne čuje sadrži radove pet poznatih američkih fotografa koji su uneli fotoaparate u zatvore – Stiv Dejvis, Stiv Lis, Ara Ošagan, Džozef Rodriges, Ričard Ros. Veoma je važno to što izložba sadrži i fotografije koje su snimila sama zatvorena deca, aparatima dobijenim od nastavnika likovnog i socijalnih radnika. Mnoge od tih dečjih fotografija se izlažu prvi put.



Pit Bruk živi i radi u Portlandu, OR; nezavisan je pisac i kustos čije su glavne teme politika i socijalna pravda u fotografiji. Piše o slikama pravljenim u ili o zatvorima na svom vebsajtu Prison Photography (Zatvorska fotografija). Prison Photography je 2011. godine dobio nagradu LIFE.com Photoblog Award, a časopis British Journal of Photography ga je stavio na listu deset najboljih fotografskih blogova.

O izložbi Ono što se vidi a ne čuje, koji našoj publici predstavlja u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda od 6. do 22. decembra 2013, Pit Bruk kaže: Sve slike s izložbe Ono što se vidi a ne čuje pokreću važna pitanja o tome šta znači kad možemo da dokumentujemo i šta znači kad nam je zabranjeno da dokumentujemo. Pored toga, izlaganje fotografija profesionalaca zajedno sa fotografijama amatera / zatvorenika raspaljuje maštu. Kakva je razlika između situacije kad pravimo sliku i one kad smo tema slike? Šta se dešava kad postavimo decu iza objektiva umesto ispred? Kakve priče deca imaju koje odrasli ne mogu da ispričaju? Može li fotoaparat biti sredstvo umetničkog izražavanja umesto sredstva kontrole?





Subota, 7. decembar u 13 sati, Galerija Artget – Trg Republike 5/I



Pit Bruk će detaljnije govoriti o svom projektu Prison Photography i sa Aleksandrom Jelić i vama razgovarati na temu: Slikanje je dobra stvar, povezivanje još bolјe: Korišćenje fotografije za društveni angažman i aktivno delovanje u društvu.



Aleksandra Jelić je pozorišna i filmska rediteljka. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnica nekoliko nagrada za dokumentarne filmove. Osniva 2004. godine ApsArt Centar za pozorišna istraživanja i fokusira se na oblast primenjenog pozorišta tj. upotrebe dramskih tehnika i formi u radu za različitim društvenim grupama, za lični razvoj i društveni angažman. Veliki deo aktivnosti posvećuje radu sa osuđenicima u srpskim zatvorima. Formira promenljivu trupu u Specijalnoj zatvorskoj bolnici pod nazivom Čarobnjaci iz OZ-a (O.Z. je skraćenica za Okružni zatvor). Sa osuđenicima, baveći se njihovim pričama, pravi predstave koje se izvode na beogradskim scenama, ali za publiku koja dolazi u zatvor. Predstava Čiji si ti, Petre? bila je deo programa BITEF Polifonije 2009. godine. Za rad u zatvoru ApsArt 2009. godine dobija nagradu ERSTE Fondacije za socijalnu integraciju između 1.300 projekata iz regiona. Godine 2011. na Novom Beogradu osniva ApsArt Pozorište zajednice, prvi community theatre u Srbiji, mesto koje je za građane Novog Beograda platforma za kreativni razvoj, ali i društveni angažman u zajednici. Trenutno radi na projektu Od kršenja do stvaranja zakona, koji uz pomoć pozorišta daje mogućnost osuđenicima da utiču na izmenu zakona koji reguliše služenje kazne.