Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Borivoje Stevanović
Milo Milunović
Marklen Mosijenko
Risto Stijović
Petar Dobrović
Veljko Stanojević
Sreten Stojanović
Vasa Pomorišac
Antun Motika
Juraj Plančić
Performansi Lale Raščić
Program zatvaranja 54. Oktobarskog salona, "Niko ne pripada tu više nego ti". Petak, 15. novembar, 19 sati Lala Raščić, Prokleta brana, performans, subota, 16. novembar, 19 sati Put u kutiji, performans, nedelja, 17. novembar, 19 sati Bilo koji objekat, performans.
LALA RAŠČIĆ
Prokleta brana, 2010; Put u kutiji, 2007-2009; Bilo koji objekat, 2013
performansi
„Moj rad je trans-disciplinarno istraživanje naracija i načina za njihovu realizaciju. Iako ukorenjena u vizuelnom, ja sam fascinirana rečima ― književnim, pisanim, govornim: izvedenim. Nisam usredsređena na jednu temu; češće je odlazak u svaki novi projekat srećan i slučajan pronalazak koji me vodi na put otkrivanja kroz istraživanje.
Tekst projekta “Prokleta brana” koji je prvobitno nastao 2010. po prvi put ću izvesti, na engleskom jeziku, kao performans usmenog pripovedanja i video performans. Priča je smeštena u blisku budućnost i prati dva lika koji se bore protiv društvene nepravde i ekološke katastrofe, inspirisana motivima bosanske usmene pripovedačke tradicije.
“Put u kutiji” je delo koje od svog nastanka 2007. godine prolazi kroz transformaciju svaki put kada se predstavi. Prvobitno napravljen kao video performans za friz od 22 monitora u foajeu Threshold Artspace, umetničkog prostora u Pertu u Škotskoj, ovaj rad je doživeo metamorfozu ne samo medijuma, već i sadržaja. Inspiraciju sam pronašla u pričama o dvema osobama koje su se isporučile u kutiji u potrazi za boljim svetom. Jedna se odnosi na Henrija Box (eng. „kutija“) Brauna, roba koji se poslao u slobodu 1849. godine, a druga priča je o Čarlsu Mekinliju, čoveku koji je bio „slepi putnik” u kutiji, jer je čeznuo za kućom 2005. U Beogradu ću održati predavanje, na kome ću mapirati verzije projekta i tumačiti pesme koje sam prikupila.
“Bilo koji objeka” je zasnovan na trokanalnoj video instalaciji, nastaloj 2013. “Bilo koji objekat” istražuje pojmove prevoda i transmutacije. Izvešću tekst koji je prvobitno napisan za tri glumice. Zasniva se na tri pronađene stranice nepoznate knjige, analizirane kao objekt i izvor značenja. Tekst sledi skoro forenzičku analizu pronađenih stranica, njihov sadržaj i njihova fizička svojstva, posebno se koncentrišući na jednu rečenicu koja je izdvojena iz teksta zbog svoje kriptičnosti. Pomenuta rečenica je prevedena i stoga ponovo protumačena kroz prevod na hrvatski, engleski i nemački. Brojne verzije ovog prevoda ispituju je lingvistički, otvarajući prostor za nagađanje njenog značenja, koje se zauzvrat dekonstruiše kroz repetitivnu verbalnu interpretaciju rečenice na tri jezika.“
Lala Raščić
Lala Raščić rođena je u Sarajevu, a obrazovanje iz umetnosti je stekla na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Njen rad obuhvata instalaciju, video, performans i slikarstvo. Bila je gostujuća umetnica na amsterdamskoj akademiji Rijksakademie; zatim u Platform Garanti u Istanbulu; Cite des Arts u Parizu i Kultur Kontakt u Beču, pored ostalih. Intenzivno je izlagala na međunarodnoj sceni i po regionu. Dobitnica je nagrade „Budućnost Evrope” za umetnost za 2013. godinu koju dodeljuje kompanija Alpha2000 i u užem je izboru za Henkelovu nagradu za umetnost 2013. U skorašnje samostalne izložbe spadaju No Country Other Than Liberty, SIZ, Mali Salon Muzeja moderne i suvremene umjetnosti Rijeka (2013. god); Whatever the Object, GfZK u Muzeju savremene umetnosti Lajpcig (2013); A Load from the Inside - Reviewed, Muzej Sigmunda Frojda, Beč (2011) i Prokleta brana, POGON, Jedinstvo, Zagreb (2010). Njeni radovi su deo kako privatnih tako i muzejskih zbirki u Sarajevu, Zagrebu i Nju Orleansu. Lala vreme provodi na relaciji između Zagreba – gde je članica udruženja umetnika HDLU i HZSU, Sarajeva – gde je članica odbora organizacije „Crvena”, i Nju Orleansa – gde je članica galerije pod vođstvom umetnika Good Children.
Datum objavljivanja: 13.11.2013.