Pretraga

Izložba je zamišljena kao svojevrsni fotografski diskurs (Burgin) u kome su fotografije kompleksno kodirani artefakti, koje možemo čitati kao kulturalne/psihoanalitičke/ideološke znakove.



Fotografije iz serije Studies of Tension (Bucan), Guest 356 (Lukić) i Manjina (Palašti), predstavljaju „fotografski tekst“ koji je zapleten/povezan sa "fotografskim diskursom": kompleksnom, intertekstualnom mrežom značenja koja su uslovljena kulturom i društvom.



Do saradnje između ovih umetnika je došlo potpuno spontano, kaže Andrea Palašti: "Sa Borisom Lukićem sarađujem jođ od ranije, na nekoliko drugih projekata/izložbi koje pokušavaju mapirati razloge i uslove (ne)postojanja fotografske prakse (i ’scene’) u Novom Sadu. Vanju Bucan sam upoznala na mesecu fotografije u Ljubljani 2012. godine, gde smo zajedno učestvovale na portfolio review-u i shvatile da delimo slični pristup fotografiji kao mediju. Ono što nas povezuje jeste da se sve troje bavimo istraživanjima u okviru ’dokumentarnih praksi’ koristeći simbolički jezik, gde u prvi plan stavljamo konceptualni okvir za ponovno razumevanje aspekata našeg savremenog društva i kulture," navodi Andrea.



Izlozba of Love, Tension and Other Minorities se sastoji iz tri projekta koji zapravo "dokumentuju" zivote drugih, objasnjava Andrea: "Izložba predstavlja kolaborativno istraživanje i eksperiment koji pokazuje kako tri različita projekta mogu koegzistirati, međusobno se dopunjavati i tumačiti. Na taj način, kolaboracija otvara rad ka novim konstelacijama i iščitavanjima. Takođe, ovo je pokušaj umrežavanja umetnika, kao i ukazivanje potrebe za uspostavljanjem direktnih komunikacija sa širim kulturnim prostorom kao što je Beograd."



Upotreba fotografije kao angažovanog medija je veoma zastupljena i pruža brojne mogucnosti: "Fotografija je zbog svojih tehničkih karakteristika i predispozicija najšešće korišćen medij u debatama oko angažovanosti i uticaja na šire društvene i političke događaje. Pored toga, fotografi moraju razumeti život i šire društvene okolnosti kako bi vizuelno mogli reagovati i uticati. Iz tih razloga, ona je pored filma najzastupljeniji medij u metodologiji stvaranja i komuniciranja značenja. Međutim, pretenciozno je misliti da fotografije same menjaju stvari. One najčešće samo beleže, ukazuju i otvaraju dijalog. Fotografi zapravo uvode posmatrača u živote drugih, u nadi da ce otvoriti mogućnost za razumevanje i saosećanje onih 'drugih'," ističe Andrea.



Radovi koje cemo imati priliku da vidimo predstavljaju sociološko istraživanje, a mogu se svrstati i u domen vizuelne antropologije: "Serija fotografija Studies of Tension autorke Vanje Bucan predstavlja vizuelnu studiju napetosti kroz fotografisanje individua sa ozbiljnim telesnim disfunkcijama ili psihološkim traumama. U radu Guest356 Boris Lukić istražuje proliferaciju pornografskih sajtova direktno učestvujujući u online sex chat-u, fotografišući monitor kompjutera u toku interakcije sa devojkama uživo. Moj rad pod naslovom Manjina, kroz portretisanje poznatih ličnosti mađarske nacionalne manjine u Vojvodini, dekontekstualizuje fenomene vezane za manjinski diskurs, te se poigrava sa idejom – kako, i da li se nacionalni identitet može svesti na puku vizuelnost i reč. Otuda i naslov izložbe koji aludira na narativni tekst koji zapravo ima za cilj da ’progovori’ o životima unutar različitih psiholoških, socijalnih i političkih okolnosti," zaključuje Andrea Palašti.