Pretraga

Uputstvo za upotrebu:



Tri fragmenta prepuna značenja. Bilo da stoje u vezi ili odvojeno, oni oslobađaju najrazličitije čulne, ali i kognitivne potencijale u smislu da je izložba za koju se zalažemo kontra-forma [1] , tj. negativ ovde nevidljivih svetova.

Izložba funkcioniše po principu Miles Davis-ovog saveta da je neophodno svirati o onome što nije prisutno, niti očigledno. Sastavljena je iz propozicija sa kojima je svakome moguće da stvori sopstevene mikro-utopije od fluidnih, nomadskih, gasovitih, neuhvatljivih, decentriranih značenja uvek podložnih dekonstrukciji.

Posmatrač može da ih kombinuje, da se  poigrava sa scenarijima i mnogostrukim kombinacijama, da im daje ritam koji mu odgovara.

Jer, ovde niko ništa ne tvrdi, samo ukazuje na moguće pejzaže uma, politike i prirode. U zavisnosti od reakcije, dometi ovih propozicija mogu biti blagotvorni ili mogu da izazovu potpuno gađenje.

Mogu da ukažu da nema realnosti iza slike, da slika nije ništa drugo nego simulacija, ili da su, upravo individualna čitanja, ta koja od ponuđenih fragmenata kreiraju sasvim nove krajolike.



Maja Ćirić



[1] Mathieu Copeland, Environnemens en production constante, Les questions sans réponse(s) de l'art contemporain, MAC/VAL, 2007