Pretraga

Nikola Pršendić je pravi umetnik. Upoznao sam ga, pre nekoliko godina, na Akademiji Lepih Umetnosti u Rimu i shvatio sam, najpre, po njegovim pristupima, a kasnije i kroz njegove radove, da je taj momak već sam izabrao put kojim će ići u budućnosti. Ostao sam impresioniran snagom njegovih slika- u jednu ruku dramatičnih a opet  nekako vazdušastih i sanjalačkih. „On ima talenat“- rekao sam sebi- „Ali i snagu volje, da mu bude podrška na dugom putu kroz umetnost.“

Sećam se Nikole iz Rimskih dana, kako bez prestanka radi na svojim velikim uljima na platnu, prožetim patnjom i misterijom. Tada mi je pokazao svoje radove koji su i dan danas ostali duboko urezani u mom pamćenju. Beskrajni putevi prekriveni obilnim snegom, aerodromske piste na koje sleću avioni, neobazrivi na oluju koja se prolama na nebu iznad njih. Nevidljivi ljubavnici na nenameštenom krevetu ispred prozora sa kog se vidi linija horizonta grozničave i fantastične noći u nekoj metropoli. Sa tom liričnom i sanjalačkom vizijom njegova ulja na platnu postaju prave pravcate filmske scene.

Zatim, tu je njegova izložba u Milanu gde, između ostalih dela, izlaže potpuno atipične i neverovatne poglede na Trg Duomo. Svaka od njegovih slika priča živu priču i uvodi nas u pravi akcioni film.  Pejzaži magle i vetra, uvek praćeni dirljivom poetikom koja se oslanja na Felinijevsku estetsku viziju.  Njegov pogled, uzdiže se visoko da bi nam ispričao i dočarao globalnu priču,viđenu iz perspektive koja nije nikada blokirana  niskim zidovima svakodnevnice.

Želeo sam da Nikola sarađuje u realizaciji nekih mojih dela iz tog perioda, pomažući mi u pripremi moje velike retrospektive u Spoleto muzeju. Po meni ne postoji bolji pokazatelj podrške i poštovanja. U mom studiju u Rimu radili smo veoma naporno, ali smo se isto tako zabavljali ironizirajući dela koja su se, korak po korak, rađala.

Nikola Pršendić, kao i svaki umetnik, poseduje vrlo oštar smisao za humor. On voli takmičarski duh, trenira jednu vrstu kyokushinkai karatea i kako on voli da kaže, vežba svaki dan kao životinja. Shodno tome ne možemo a da tu osobinu ne povežemo sa njegovim umetničkim radom. Njegov život je jedna velika sala za trening, on besomučno trenira sport a istovremeno kompletno jača u umetnosti.