Umetnik

J. M.

Prati umetnika

Pretraga

Nikola Džafo: Lepus in fabula

U sredu, 23. februara, 2011 u 19 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad, otvara se samostalna izložba autora Nikole Džafe, pod nazivom, "Lepus in fabula". Izložba traje do 15. marta.

 


U okviru "Velike proslave" koja je počela 9. juna 2010. Nikola Džafo se u MSUV predstavlja samostalnom izložbom "Lepus in fabula".


A. Na otvaranju izložbe premijerno će biti izvedena "Zečja opera", zamišljena kao drama sa muzikom (po uzoru na prve opere) za dvoje solista, hor i instrumentalni sastav (klarinet, truba, violončelo i udaraljke). Osnovni muzički motiv zasnovan je na fibonačijevom nizu, koji je ovde poslužio u izgradnji  melodije motiva – prima, sekunda, terca, kvinta, oktava, undecima (1, 2, 3, 5, 8, 13). Kroz stavove, u istrumentalnim deonicama, osnovni motiv se demistifikuje: ponavlja, razvija, transformiše i "reciklira", melodijski i harmonski. U poslednjem stavu i finalu, korelirajući s tekstom, motiv se razgrađuje do neprepoznavanja i nestajanja (nastajanja novog?).


Autor: Nikola Džafo

Kompozicija: Nineta Avramović-Lončar

Libreto: Vesna Grginčević

Režija: Filip Markovinović


Izvođači:

Agota Vitkai-Kučera, sopran

Aleksandar Mladenović, bariton

Kristijan Boroš, klarinet

Goran Erić, truba

Kristof Jan, violončelo

Jelena Rašić, udaraljke


Hor-or-ooor!: Filip Petruševski, Ibro Sakić, Jasmina Graovac, Jelena Zdravković, Miroslav Bošnjak, Slobodan Kasapović, Sonja Obrovski, Stole Milić, Hana Kukučka, Neva Shalom, Milja Branković

Voditeljka hora: Nevenka Marjanović

Tumač znakovnog jezika: Dušan Ostojić




Hor-or-ooor! je eksperimentalna radionica. Okuplja osobe koje vole i žele da pevaju i nastupaju, ali nisu imale priliku. Jedinstven je po tome što ima muzikalne i manje muzikalne članove. Prva radionica Hor-or-ooora! održana je 12. novembra 2008. U radioničkom radu muzikom se bave kroz osnovne elemente – melodiju, ritam i harmoniju. Za poznate tekstove smišljaju nove melodije ili ispravljaju tekstove poznatih pesama, slušaju muziku ili komponuju. Ne postoji audicija na kojoj se primaju novi članovi, jer učešće ne zavisi od talenta. Repertoar i vežbe prilagođavaju se članovima. Naziv Hor-or-ooor! omogućava im da pevaju ono što želie i kako žele – narodne pesme, sevdalinke, rok pesme, horske kompozicije, himne... Hor-or-ooor! je imao tri javna nastupa.


 


B. Promocija sajta  www.zeckojijepojeomuzej.com


C.  Petak 11.03.2011. godine  promocija monografije "Džafo"


Kustos izložbe: Živko Grozdanić


Ukoliko rad Nikole Džafa smestimo u istoriju kulture kao šireg okvira od same umetnosti, gde se pojam kulture podrazumeva kao skup oblika ljudskog izražavanja vezanog za intelektualno, mentalno i simboličko izražavanje, onda se skup njegovih predmeta mora razmatrati isključivo u kontekstu kulturnog stvaralaštva.  Međutim, postoje i protivpojmovi kada se radi o materijalnim aspektima društvenog života kao što je preživljavanje ili ekonomija ili interes, koji dozvoljavaju  da se pojedini segmenti rada sagledaju kao ready-made.  Upravo balansirajući između umetnosti i kulture Nikola Džafo demonstrira strategije koje u osnovi misaonog procesa stvaraju “magijske prizore” koje oblikuje jedan urbani svet koji je ujedno i primitivan. Dakle, moglo bi se reći da Džafo stvara magiju predmeta koji nastaje iz naivnog misaonog procesa čoveka kojem je neophodna pomoć da shvati one dublje unutrašnje veze i odnose iz  moćnog vizuelnog sveta koji ga okružuju i oblikuju. Sličnost preuzetih predmeta iz neposrednih društvenih okolnosti i njihovo "preseljenje" u svet predmeta koje stvara umetnost jedan je od ciljeva  Nikole Džafa. Slično, poput Dišana, ovde se dešava “magijski obred” unutar umetnosti i kulture, u kojem se stvara jedan diskurs koji Nikolu Džafa označava kao umetnika koji radi kao vrač, ili šaman. (Živko Grozdanić)

 

"… Od devedesetih sam na dobrovoljnom prinudnom radu u Srbiji, najvećem i najlepšem logoru na svetu. Prinudni rad, koji traje do danas, obavljam na relaciji Beograd – Novi Sad. Nužda i prisila teraju me da se bavim utopijama i da verujem kako umetnost menja svet.

Idejni sam tvorac i pokretač grupe Led art, s kojom sam kreirao i realizovao sve projekte. Suosnivač sam Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (1995) i Multimedijalnog centra ‘Led art’ u Novom Sadu (2000). U njegovom okrilju radi Art klinika, najveći projekat Led arta, gde sam prvi među jednakima. Dežurni tim za zdravstvo u kulturi propisuje terapiju ‘umetnost leči’." (Nikola Džafo)


* Lepus/lepi (lat.) = zec

**Joseph Beuys (1921–1986), How to Explain Pictures to a Dead Hare

(26 November 1965), performance documentation at Galerie Alfred Schmela, Düsseldorf

***Richard Baxter (1966), Dead Hare Explaining Life to The Artist, 2004, oil on canvas


 

Datum objavljivanja: 21.02.2011.